Rječnik hrvatskoga kajkavskoga književnog jezika

(se, si) impf. (inf. počivati, počivati se; sup. počivat; prez. sg. 1. počivam, -am si, 2. -aš, 3. -a, pl. 1. -amo, 3. -aju, -aju se, počivlu; imperf. sg. 3. počivaše; imp. pl. 2. počivajte; pridj. akt. sg. m. počival, počival se, n. -o, f. -a, pl. m. -i, f. -e; ptc. prez. sg. N m. počivajuči; pril. prez. počivajuč, -i) impf. od pf. počinuti.
I. 
1. 
a. odmarati se; mirovati. B (s. v.  adquiesco … počivam … pripočivam … pripočinul sëm, aquiesco … počivam … počinuti … prestajem i sebe mir ali počinek dajem … ležim, barrus … slon kajti naslonivši na drevo spi i počiva … od vse živine i zverja zemelskoga je najvekši … zuba dva ili boļe roge ima … koi se diački ebur ili ebor … eboris … zovu … dve lete samica nosi i samo jednoč rodi i žive 300 let, conquiesco … počivam … mirujem … spim … spati, consideo, ferio … počivam od dela, pauso, pausatim … prestance … na prestanke … počivajuč, quiesco, recubo, requiesco … počivam … spim … celu noč ne počivati … odehnujem si … vu mir … pokoj postavļam se, sabbathizo … sobotu obderžavam … dan počinka obveršujem … sobotu svetim … počivam, tranquillor;  odpočivam s uputom na počivam, počivam), J (s. v.   quiesco),  P (s. v.  cornicen … rogopuhalec … daje četam znameńe kada je potuvati kada počivati 369), X (s. v.   quiesco).  Spete vre i počivajte. Vram post A, 83 a. Druga se haļa v zime pristoji, druga … gda svetueš i počivaš. Habd ad 269. Gizdavec i skupec nigdar ne počivaju. Kempiš 10. Jedno malo [budeš] ruke na križ položil da bi počival. Krist žit I, 326. fig. P (s. v.  hydromeli … medica kuhana i koja je počivala 145).
b. koji se neko vrijeme ne obrađuje (o zemlji).B (s. v.  ńiva 29), P (s. v.  ager requietus … poļe koje je počivalo 37).
2. spavati. B (s. v.  concubo, perqviesco, requiesco), J (s. v.   meridio).  [On] na mehke postelice pokojno počiva. Habd ad 483. Po noči … drugi pastiri na paši od sna obladani sladko počivali [su]. Gašp II, 556. [Ovoga aldova] alduval je [Verhovac] za vse žive i one koji vu snu mira počivaju. Vrač gov 10. fig. Mirno počivaju grobi, jablan kak straža stoji. Domj kraj 11.
3. ležati u grobu, počivati. Na skradńu vuru našu ništar drugo ne ostaje nego da vu Gospodinu Bogu srečno i blaženo vu žitak vekovečni zaspimo i onde vu veke počivamo. Bel prop 97. Čez cintorom i kade mertva tela počivaju nigdar ne prejdi da ne bi za ńe [duše] molil. Fuč 264. fig. V grudi zemļe počivlu životi trapleni zmir. Kir lug 32.
4. biti, boraviti. B (s. v.   aestivo).  Vu vekivečnom kraļestvu Krištuš bude … počival. Mul šk 148. fig. Jedino po krovah počivajuči sneg … oslobodil nas je pogibeli (ogńa).Nov horv 433 a.
5. stajati, bdjeti nad kim. Duh S. zverhu poniznoga človeka prebiva i počiva. Habd ad 916.
6. u svezi oko ~ (na komu) gledati (koga).Videla sem kak ńegovo oko žeļno na meni počivalo je. Vukot gol 12.
II. refl.
A. ~ se isto što ~ I. 1. Doklam se pak on ovak počival je, ohladela su dreva. Rob I, 126. Na dalekih putih počivaju se psi. Danica (1836) 57.
B. ~ si isto što ~ I. 1. B (s. v.  compono 5. … krepim … počivam si … trudne kotrige okrepiti … počinuti si). Naj si počiva. Brez al 12. Počivam si. Im var 22.

pf. (imp. sg. 2. počkaj) isto što počakati. Počkaj … dragi brate. Kal-a (1789) 46. Počkaj … čemo vidit tko će više dobit. Brez mat 26.

adv. krišom, potajno; usp. čkoma. Počkomaj ju ludi zoveju Klopotilda. Štrok 9.

pf. refl. dobiti osobine čovjeka, ljudsku prirodu, počovječiti se. B (s. v.  človečanstvo jemļem).

impf. refl. (prez. sg. 1. počlovečujem se) impf. od pf. počlovečiti se. B (s. v.  človečanstvo jemļem).

pf. (prez. sg. 3. počerlene) postati crven, pocrvenjeti; usp. počrleniti I. 2. Maksl (počerlene): Ej, ej! Lovr rodb 113.

(se) pf. (inf. počerleniti; prez. sg. 3. počerleni, -i se, pl. 3. -iju se; pridj. akt. pl. m. počerlenili se).
I. 
1. učiniti što crvenim, pocrveniti; usp. počrļeniti. J (s. v.   rubia).
2. isto što počrleneti. Gdo se po svojoj smerti sramuje? Rak, ar onda počerleni. Danica (1840) 116.
II. refl. ~ se zacrvenjeti se od stida. Na reči ove počerleni se Robinzon. Rob I, 22. Ne budu li se nasledniki Minovi nad timi čini počerlenili? Nov horv 151 b.

pf. (pridj. pas. sg. N m. počerļeńen) isto što počrleniti 1. B (s. v.   rubricatus).

impf. (prez. sg. 1. počerļenujem) impf. od pf. počrļeniti; činiti što crvenim, crveniti. B (s. v.   minio).

adj. (sg. N m. počern, G m. -oga) crnkast; usp. črnkast. J (s. v.  infusco, lividus, obniger).