Rječnik hrvatskoga kajkavskoga književnog jezika

f (sg. N pačka, GL -e, A -u, I -um, pl. NA -e, G -ih, I -ami) smetnja, ometanje; zapreka; usp. pačeńe. B (s. v.  obstaculum, obstaculum … prečka … preprečeńe … zapačeńe … pačka … zaletavka … zavor, offendiculum … zadev … prečka … pačka;  pačka), J (s. v.  obstaculum … spačka … pačka … preprečka … suprotstavnost). Ļudi k ńemu mogu lahko i slobodno prez vse pačke i straha dojti. Zagr I, 171. Das Hindernisz, ova pačka. Mat gram 29.

adj. (sg. N n. pačļivo) koji smeta (komu / čemu)ili ometa (koga / što).Vse je ono pačļivo oko kaj te gode na porušeńe duše tvoje vleče. Habd ad 590.

f (sg. N pačmaga, A -u) tur. paşmak; isto što papuča. J (s. v.  crepida, sandalium). [Ona] mi je v glavu hitila jenu svoju pačmagu, koju je brže z noge zula. Štrok 16.

m (sg. N pačolat, G -a) mađ. patyolat; usp. pačalat, patjalaš, patjalat.
1. fino tanko platno; koprena, veo. B (s. v.  carbasus 2, coa 2, byssinus, byssus;  pačolat), J (s. v.   calantica).  Baršun i pačolat oprava ńe: ter vsa družina dvojverstnum opravum oblečena jesu. Gašp III, 766. Der Flor … pačolat. Gaj vsak 7.
2. žensko (peča)ili muško (čalma)pokrivalo za glavu. H (s. v. ), B (s. v.   cidaris).  Imela bu saka … pačolata, kinča. Krl 97.

adj. (sg. N f. pačolatna) etim. v. pačolat; koji je od vrlo tankoga platna. B (s. v.   pačolat).

m (sg. N pad, L -u) pad; usp. padańe 1. B (s. v.  labes, lapsio, timeo; nestanovitost, padańe), J (s. v.  decidium, lapsus).

n (sg. NA -e, G -a, DL -u, pl. N -a, I -i) gl. im. od padati.
1. padanje; urušavanje; usp. pad, padec, padeńe. H (s. v. ), B (s. v.  casus, degrandinatio, delapsio, lapsio, procidentia … dole padańe … pred koga padańe, praecipitatio … obaleńe … naglavce hitańe … naglo padańe … vratolomleńe, stiricidium;  opadańe s uputom na padańe, padańe), J (s. v.  lapsio procidentia). Da bi bil ńu … nosil na plečah, ne bi bila vre vu pogibeli padańa. Matak II, 441.
2. fig. moralno posrnuće. Ne odhiti zbog faling ovakveh serdce; drugač bi duh nečisti vekšu hasen imel na tvojoj maloserdčnosti kak na istom padańu tvojem. Verh 348.
3. gram.
a. padež. II. padańe, des, ovoga. Nem jez 77. Za spoznati kak … pisati se može pri samostavnom imenu naj se takvo vu drugom padańu vzeme … zuba, reda. Prav pis 24.
b. nastavak, dočetak. Kada dvoja ali više lastovita imena z samostavnem zajedno premeńaju se, tak zadńe listor dobi jedno padańe. Nem jez 113. Fall, m. (bei den Sprachlehrern, die Endung), padańe. Krist anh 99.
4. u svezama ~ lasih ćelavost, alopecija. B (s. v.  padańe 2); ~ lasih obrveh opadanje trepavica, psiloza. B (s. v.  padańe 2); naglo ~ isto što prekopitańe. B (s. v.  praecipitatio … obaleńe … naglavce hitańe … naglo padańe … vratolomleńe); naprvo ~ ispadanje iz svojega mjesta. J (s. v.   procidentia);  ~ papirov pad burzovnih vrijednosti. Padańe papirov [na burzi] zrokuvalo je veliki strah. Nov horv 282.

impf. (inf. padati; prez. sg. 1. padam, 2. -aš, 3. -a pl. 1. -amo, 3. -aju; pridj. akt. sg. m. padal n. -o f. -a pl. f. -e; ptc. prez. sg. N m. padajuči n. -e, G m. -ega pl. N f. -e, G m. -eh; pril. prez. padajuč, -i).
1. biti vučen s višeg položaja na niži vlastitom težinom, svaljivati se na zemlju, padati. H (s. v.   padam),  B (s. v.  cado, caducus, delabor, dilabor, labo, labor, perlabor, procido … pripadam … pred padam … dole padam … opadam, prociduus … dole padajuči, ruidus, sublabor … pomalo padam … rušim se … pomalom vdiram se; padam, pripadam s uputom na padam), J (s. v.  accido … pripadam … poleg padam, cado, persido … na dno prebijam … na dno padam … na dno se sedam), X (s. v.  cado … concido, recido, ruo … ruo … rušim se … padam, supercido). Kuliko puti čul si povedati da on pod mečem je opal, on se je otopil, on z višinepadajuč glavu si je vtergel. Kempiš 46. Fallen … padati, opadati, kapati. Krist anh 99.
2. 
a. gubeći snagu rušiti se. B (s. v.   labasco),  J (s. v.   succumbo).  Suze si točila kad si sina gledeč na zemļu padala. Citara 331. Mi pred nihovemi očmi dole padamo od žeğe. Danica (1846) 68.
b. slabiti. B (s. v.   labo).
3. spuštati se (o atmosferilijama i sl.).B (s. v.  aerius 4. … kajti iz rose biva koja iz zraka pada), J (s. v.   occidens).  Na tom svetom putu buduči, ni kapļica je godine ne zmočila, ako je ravno … z neba padala. Habd zerc 544. Ižraelci … dežğa od neba padajučega videči, od straha derhtali jesu. Mulih prod 154. Vu klasnu rose jako hasnovite padaju. Horv kal-b (1812) 42. Kiša pada. Domj sunc 8.
4. otkidati se. B (s. v.  želud 4). Cvet zabadav pada. Domj sunc 6.
5. prianjati. B (s. v.  carbunculus … opal … palež ka na tersje … žitek … padaju i suha čine). Kada se orje … brazda na brazdu padati mora. St kol (1866) 160.
6. pogibati. Ļuctvo povsud kakti snopje bi bilo mertvo padalo. Gašp III, 490. Soldati … padaju kaki snopje. Tamburl 70.
7. odnositi se (na koga / što), zahvaćati (koga / što).I ovo je ono proklestvo koje videl je Zakariaš prorok, padajuče na one koji … katoliki se zoveju ter gorše od poganinov živeju. Mulih prod 268.
8. u svezama na kolena pred koga ~, pred noge dole ~ moliti koga za što. B (s. v.  accido, adgeniculor, celo 8); ~ (komu), v reč v. reč; ~ na misel pomišljati (na što).Nekoji na tu misel padaju da hamulie … bivaju. Nov horv 414; ~ iz maleh grehov vu velike počinjati sve više griješiti. Duše … koje … dugo zahitavale jesu nadehneńa božanska … padaju iz maleh grehov vu velike. Krist blag II, 186; ~ z mesta izlaziti iz svojega mjesta zbog bolesti (o očima).Nekojega sluge … hižna tovarušica … obeteža da … i oči slepota popade … ter od gusteh suz … i serčine van z mesta … padati začnu. Gašp II, 234; stvari vremenite, padajuče sve što ima prolaznost, neumitnost. B (s. v.   res);  ~ k mene pripadati meni, mene dopadati. B (s. v.   padam).

m
1. onaj koji ima padavicu, padavičar. H (s. v.   padavec).
2. u svezi v reč ~ v. reč.

f (sg. N padavica, GL -e, D -i) med. samostalno i u svezi ~ beteg padavica, epilepsija; usp. opadavica, veliki beteg s. v. beteg, veliki betek s. v. betek. H (s. v.  padavica beteg), B (s. v.  caducus, comitialis morbus, epilepticus;  opadavica s uputom na padavica, padavica), J (s. v.   epilepsia).  Svetci … znaju … pomoči vu … velikom betegu ili padavice. Mul hr 409. Metlika … suprot padavici ili velikoj nevoļi je najsegurneša. Danica (1844) 73. Fallsucht, f. padavica, velika nevoļa. Krist anh 99.