|
papučica
|
f (pl. A papučice) dem. od papuča; papučica. Nekteri i nektera … mora podpunoma papučice, cipelišice, mentenčec … imati. Habd ad 615. |
|
papučonos
|
|
|
par
|
m (sg. N par, G -a, DL -u, A par, para, I -om, pl. G -ov, L -ih) lat. par; par.
1.
a. dvije istovrsne stvari. B (s. v. raptatus … z jednem parom koń povlačen), J (s. v. par). Teda negda prebral je … dvanajst parov rubač. Rob II, 175. Jeden par najvekšeh volovskeh kož … R 20. Limit 1.
b. dolazi uz imenice koje imaju samo množinu. Adam … zaderčal je pod jedno figovo drevo po jeden par gač … da bi si … mogel svoj sram zakriti. Škv hasn 122. [On] donese tebi … jeden par hlačic. Prav pis 64.
2. dva komplementarna, podjednaka predmeta koji obično idu zajedno, koji se upotrebljavaju zajedno, koji imaju jednu funkciju i čine jednu cjelinu. Ako bi pak znali poleg škorńe šivati … na leto bi nekuliko parov meńe … zešili. Brez diog 132. Otec mu je bil čižmar, zešil škornjah vnogi par. Domj ker 3.
3. dvije osobe koje su povezane čime zajedničkim.
a. bračni par, supružnici. B (s. v. par), J (s. v. compar). O blaženi par tovarušev Joakim i Ana, vam je vse stvorjeńe zavezano. Gašp III, 273. Ples se spruži, vsaki s parom oboruži. Horv kal-a (1829) 46. Vernost para, hižni zakon. Vil 27.
b. jedna od tih osoba. Kaj ču tužen … začeti, izgubil sem para. Popevke 212. Hočeš mene, lepa Bara? Ako hočeš, ja tvoj budem ar sem itak ja prez para, kak je znano to vsem ļudem. Danica (1847) 119.
4. dvije istorodne životinje (istoga ili suprotnoga spola).B (s. v. decemjugis … kola z pet pari volov ali koń). [Žena je] par golubičev ali par gerličic na oltar prinesti morala. Habd zerc 118. Med ńimi se nahaja Eližeuš, koi sada orje z dvanajstemi pari volov. Gašp III, 871.
5. kopija. H (s. v. lista par ali maša), B (s. v. apographum, copia, exemplar … prepisek … izpisek … par pisma; lista glavnoga par ili ispisańe, pisma iz vnogeh skup spravļena), J (s. v. apographum). Onoga onakovoga lista par ili maša … koteri je z kaptoloma ili z konventa … vun dan vsegdar moč ima. Perg 130. Testamentum … od riči do riči pravi par dala sem … patru rektoru. VDA 2, 215. Za potverdeńe ovoga zaveza jesu si obodve stranke z svojum lastovitum rukum podpisanoga i zapečačenoga lista vu dveh parih napravili. Prav pis 55.
6. mat. parni broj. Kada pak tri puti tuliko postavi, onda pitaj je li postavļen iliti povekšan broj par ali impar. Šil 35. Mora jeden ali više, samo ne na par … ob jedenajsti vuri po noči sebe sleči. Brez mat 20.
7. nekoliko. Budem služil … k ovomu vsemu za začimbu par prijatelskeh reči. Brez mat 13. Na bregu cerkva jena, stara par vekov, stoji vre zapuščena. Kov tisk 65.
8. u svezama biti par koga / kome biti jednak komu, biti isti kao tko drugi; biti jednak u statusu. Alekšander Veliki serdit je bil kada je spoznal da bi on ne bil par … jednoga Cesara. Šim sl 16. A jesu [ļudi] meńši od tebe, pokaraj je ako su zaslužili … jesu ti par tak primuči, ali se nasmej odpustivši, ar razumen prepušča. Hiž kniž 6; ići po paru ići u redu dva po dva. Ovu peldu gledajuč skerbliva mati cirkva zapoveda nam iti po paru na procešiu. Gašp II, 366; par na par vrsta kartaške igre; usp. glih 2. B (s. v. igram se 2).
9. izr. biti prez para / nemati para imati koju osobinu obilnije zastupljenu od drugih, biti najbolji; biti jedinstven. Ovo li je on lepi človek komu ne para vu lepote. Šim prod 153. Drevo ovo najrodneše je bl. mati Ana … drevo koje para med vsemi drevmi vsega ovoga sveta nema. Gašp III, 264. Ne para Meğimorju, gde se dobro zemļe orju. Građa 8, 433. Jena je zemla, što bi znal gdi … zemli toj para je bilo ni. Pav pop 43. |
|
para1
|
f (sg. N para, G -e, A -u, pl. G par, I -ami).
1.
a. životinjski ekvivalent ljudskoj duši. H (s. v. ), B (s. v. para 2). Duša je jednaka z beštinskemi parami. Zagr I, 154.
b. u svezi paru spustiti isto što parnuti. Jelen … vu drevo sobum buši i onde paru spusti. Šim prod 80. Lisica predi nego bi paru bila spustila reče: Ne beše mi buditi psa koji je lepo spal. Danica (1847) 125.
2. isto što sapa 2. B (s. v. exhalo … odihavam … odušavam … izkağujem … izdimujem … sapu … suparu … paru puščam … hukam).
3. samostalno i u svezama gluha / stara / vražja ~ pogrda: vrag. Kuliko pak … nevoļna babica … od svojeh vnukov čuti mora stareh par, psov. Habd ad 223. One moje kčere i sinov mojeh žene … z parum i mercinum starum mene pšaneč od hiž … tiraju. Zagr IV, 76. Žene … vaše muže … ne pšanite nih z imeni nedostojnemi, kod najmre, ti … pianec, vražja para. Zagr IV, 118. Nut, ovdi ta gluha para, morebiti je z ńim kaj začeti. Nazlob 6 a. |
|
para2
|
f (sg. N para, L -i).
1. stanje u koje prelazi tekućina pri zagrijavanju, para; usp. pahavica. H (s. v. ), B (s. v. para 1). Vsaki dan … slapnu (parnu) kupeļ potrebuvati je morati … Slap (para) s dihańem vu nos bude išel. Živinvrač 85.
2. dim. Pred Grofom su maršerala tri ajngela generala, za Njim pak vu tamijanskoj pari tri ajngela kak barjaktari. Krl 38. |
|
para3
|
f tur. (iz perz.)para; sitan novac. Kuliko vaļa jedna para, vre je odzgor povedano. Danica (1842) 86. |
|
parabola
|
f (sg. N parabola, I -um, pl. N -e) grč. parabolế; alegorijska priča u kojoj se usporedbom i prenesenim značenjem ilustrira kakva moralna ili religiozna ideja, parabola. Je li to prava hištoria od bogatca i Lazara ali listor parabola ili prispodoba. Habd ad 251. To vuči ne samo s. Gregur papa, nego i sam Krištuš pri s. Lukaču z jednum parabolum. Zagr V, I, 108. |
|
parac
|
m branitelj, odvjetnik. B (s. v. causidicus s naznakom da je dalm.; paradğik s uputom na prokurator, prokurator). |
|
parada
|
f (sg. N parada, A -u, L -i, -e, I -um, pl. NA -e) njem. (iz fr.)Parade.
1. svečana povorka, parada. Kad onak škrlak porteran na glavi … imal buš … pak lepo jednako v paradi stal, dragota te bude videti. Velikov 86. Ban kakoti i gospodin biškup zagrebečki od strani svoje išli su i vu parade onde tulikaj išli. VDA 11, 252. Meša [se] … z velikum paradum na kaptolomskom piacu … dokončala. Nov horv 1 b. iron. Kak oroslan da rukne v taj špalir teleči, v pogrebnu paradu, v ilerski marš brenčeči. Krl 127.
2. svečanost, proslava; sjaj i blještavilo. Herceg Liechtenstein … neizpisanu paradu je včinil i vu ovom mesecu tam odišel. Prid kron 105. Ponavļaju svoje prošńe i delaju ńoj parade. Danica (1844) 3.
3. svečana, paradna odjeća;fig. A ovdi je veter, da jadil bi mesec kaj stal je tam gori na mestu, v paradu oblečenom zemlom se igral, šeputal: ti diram nevestu. Pav cvet 11. |
|
paradajski
|
adj. (pl. A f. paradajske) koji se odnosi na paradajz; u svezi paradajska jabučica bot. isto što paradajz. Tenfaj paradajske jabučice na putru. Birl 128. |
