Rječnik hrvatskoga kajkavskoga književnog jezika

adj. (pl. D f. parducovim) koji se odnosi na parduc isto što pardov. Več je veruvati … stekloga psa zubom, ali parducovim serditim čelustom … nego pogibučim toga sveta darom. Magd 13.

pf. (pridj. akt. sg. f. pardusnula) udariti. Idem ja od tud dok me ni zbiļa baba z ražńem pardusnula. Danica (1844) 75.

m (sg. G parduša) zool. isto što pard (i ista etim.). Z dvisto Gašpar zjaše Alpi sabļami, pokriven biaše parduša kožami. Zrinski 99.

adj. (sg. D n. paredižomskomu) etim. v. paradižom; isto što paradižomski 1. Protiva drevu prepovedanomu paredižomskomu ili raja zemaļskoga, drevo od živļeńa [položi]. Bel prop 111.

adj. (sg. G f. parne, I m. -em) koji se odnosi na par.
1. koji čini par (o mužjaku i ženki).Lovina ova samo od početka maloga travna iliti marciuša do Jožefovoga terpi … doklam najmre finki sebi parne samice ne najdu. Fink 8.
2. u svezi ~ broj mat. broj koji je djeljiv s dva, koji podijeljen s dva daje cijeli broj. Reci onomu z kojem hočeš igrati da ono kaj derži vu leve ruke naj povekša z kakovem goder hoče parnem brojem. Šil 364.

f (sg. N parenica, A -u) isto što parilnica 1. B (s. v. ). Rubje … se vu parenicu … pod pepel postavi i z drugem rubjem opari. Danica (1845) 111.

f dem. od parenica. Vu hiže … 1 parenička jalova stara. Beh 26.

n gl. im. od pariti²(se).
1. uspoređivanje. J (s. v.  aemulatio … z drugem jednačeńe … nadostavlańe … pareńe … tekmeńe).
2. spajanje radi oplodnje (o životinjama).Vu vremenu pareńa … pripravno je na vsakoga ki se ńemu približava neprestrašeno postaviti se. Danica (1834) 61.

adj. koji služi za parenje; usp. parilni (v. i pariti¹ I. 2). Gospona … Antona najstarešoj kčeri Janeku … sreberne 4 žlice, kotel velikih (!) paretnih (!) z trimfusem svoim … ostavļam. VDA 9-10, 91.

f (sg. I parezom) šiba, palica. B (s. v.  vužižem … vužgati koga parezom … fuste aliquem accendere, fustigare), P (s. v.  sudes … prostec … kol zaparjeni … ošček … parez 425).