| pargamen | m (sg. N pargamen, G -a) etim. v. pargamena. |
| pargamena | f (sg. N pargamena, GL -e, A -u, pl. A -e) lat. (iz grč.)pergamenus; materijal po kojem se piše i koji se dobiva od životinjske kože, nazvan tako po azijskom gradu Pergamu, pergament; usp. pargamen 1. H (s. v. ), B (s. v. anser, membrana; kńiga 16, pargamena), J (s. v. membrana). Kupil sem pargamene kaj smo list spravļali. Var mes 166. Ako bi celo nebo nikaj neg sama pargamena bilo, vse zvezde pisci … i ovi vsi pisci … tia do zadńega dneva jošče ne bi mogli ogrutnost jednoga smertnoga greha … zpisati. Škv vab 105. |
| pargamenar | m etim. v. pargamena; onaj koji izrađuje pergament. B (s. v. membranarius). |
| pargamenski | adj. (sg. N m. pargamenski, pl. A m. -e) koji se odnosi na pargamen i pargamena. H (s. v. ), B (s. v. membraneus; pargamenski), J (s. v. membranaceus). Pargamenske samo [liste] predi Karla I. je najti. Domin 122. |
| pargameńčica | f dem. od pargamena. J (s. v. membranula). |
| parham | |
| parhetni | adj. (pl. L f. parhetnih) etim. v. parhot; koji se odnosi na nepotvrđeno parhet; parhetni. Ti pišivci i lažlivci, na parhetnih blazinah i vanjkušah ležaki … ti štimaju mene kakti sebe saki. Krl 49. |
| parhot | m njem. (iz perz.)Barchent; pamučna tkanina s dlačicama s jedne strane, parhet; usp. parkanast. B (s. v. fustanum). |
| parika | f (sg. A pariku, I -om) fr. perruque; vlasulja, perika; usp. baroka. Gondolu si videl! Kak frajlu s parikom, vu fertufu čerlenom i z benečkom kikom. Krl 137. |
| parilni | adj. (sg. N m. parilni, G m. -oga). |
