Rječnik hrvatskoga kajkavskoga književnog jezika

adv. isto što radovoļno. G zvoni mehkeše od k … v. p. willig radovolno. Nem jez 9.

adj. (sg. L n. radovoļnom, I n. -em, pl. N n. -a).
1. koji je slobodne volje, po svojoj volji, bez prisile; dobrovoljan. Poslenost ne mora prosti človek po radovoļnom obavleńu posla listor onoga iskazati koj mu se … na dobro deržave zapove. Čt kn 191. Koi z kojem smertnem vu serdcu grehom, ali radovoļnem na smertni greh nagńeńem k stolu Gosponovomu ide, čini ogrutno oskruneńe Boga. Verh 367.
2. isto što radovit 1. Z kem se odurneša ova [skušavańa] ńoj [duši vu milostči Božjoj] činiju, z tem su meńe radovoļna. Verh 657.

adv. od adj. radovoļen; drage volje, bez prisile, dobrovoljno, rado; spremno, uslužno; usp. radovolno. Vsi skupkotrigi jedne … občine moraju … vse drago i radovoļno podnesti kaj poglavari zapovedaju. Čt kn 119. Prosimo da nam Bog da milošču tak verno i radovoļno zveršiti voļu ńegovu božansku vu vseh prilikah. Katek 35.

m onaj koji (komu) čestita (što / na čemu).B (s. v.  gratulator … raduvalec … sreče veselitel).

n (sg. NA raduvańe, G -a, I -em) gl. im. od raduvati (se); usp. veseleńe.
1. iskazivanje, očitovanje radosti prema komu ili čemu. H (s. v. ), B (s. v.  claresco … raduvańem puka   tisk. puga glasovitomu postajati,  probatus … raduvańe tvoje mene bi povoļno;  raduvańe), J (s. v.  congratulatio, delectamentum … nasladnost … nasladuvańe … raduvańe … raskoš), X (s. v.  gratia … congratulatio, gratia … gratulatio). Bili ste prenesli na nebesa blago i čkomno v puščinu vam je potuvańe dobilo v doline svetle raduvańe. Jurj 148. Kraļ Farao zapove … Jožefu raduvańe izkažuvati ńega ozivajuč zveličitela sveta. Gašp II, 122. Raduvańe vučenikov nad preželnum navučitela najdragšega … Ivana N. Paleščaka … na čast kanonika … izvišenostjum izbuğeno (naslov).Št past 1.
2. isto što radost 1. B (s. v.  augurium … proroštvo … ako biva iz gledańa ptičjega … tj. letańa … zobańa … skakańa i raduvańa auspicium proprie zove se, congratulatio, gratulatio), J (s. v.   exsultantia).  [Ne] bude v pesmah stalno raduvańe. Jurj 81. Sveti Ivan Kerstitel [zače se] raduvati i od raduvańa veselo se gibati [v vutrobe]. Habd zerc 368. [Naredbe za dobro čteti.] Raduvańe potrebuje izbuğenu, živu reč. Nem jez 17.
3. u svezi list raduvańa v. list.

n dem. od raduvańe; mala radost. J (s. v.  solatiolum … raduvańiče … mala radost).

(se) impf. (inf. raduvati, raduvati se; prez. sg. 1. radujem, -jem se, raduem se, 2. raduješ se, 3. -je, -je se, pl. 1. -jemo se, 3. -ju se; imperf. sg. 3. raduvaše se; imp. sg. 2. raduj se, pl. 2. -jte se; pridj. akt. sg. m. raduval se, n. -o se, f. -a se, pl. m. -i se, f. -e se; ptc. prez. sg. N m. radujuči, n. -e, f. -a; pril. prez. radujuči se) usp. veseliti.
I. 
1. činiti radost, veselje (komu / čemu), činiti da tko bude radostan, veseo, veseliti, razveseljavati, radovati (koga / što).B (s. v.  gratulatorius … radujuči, hilaro … veselim … radujem … veseliti serce … obraduvati voļu;  radujem s uputom na veselim). To me raduje. Naj spozna Rim kuliku radost roditeļi imati moraju kada prijateļov veseļe nad sina srečum je neizgovoreno. Brez al 18.
2. u svezi list radujuči v. list.
II. refl. ~ se
1. biti radostan, veseo, veseliti se, radovati se; usp. priraduvati se. H (s. v.  raduem se), B (s. v.  agricola … vu čakańu imetka obilnoga raduju se, complaudo … z rukami spleskavam … pleskam … pleskajuč rukami radujem se, congratulor … radujem se zbog sreče, corrideo, gestio, gratulatorius … radujuči, jubilo, ovo, plaudo; radujem se s uputom na veselim se … radujem se sam v sebe), J (s. v.  applaudo, congratulor, gaudeo, laetor), X (s. v.  gero … gestio, laetor). Slavni … kraļ … David … kruto se veseļaše i raduvaše. Bel prop 63. Veselete se i radujte se z menum, ar sem našla dragi kamen kojega bila jesem pogubila. Švag I, V. Radujem se ze vseh kotrigov mojeh! Kempiš 98. Abraham … je se veselil da bi videl moj dan, on ga je videl i raduval se je. Ev 58. fig. Ļubav leti, derči i raduje se, prosta je i ne zderžava se. Kempiš 98.
2. iskazivati, očitovati radost (prema komu / čemu), veseliti se, radovati se (komu / čemu).H (s. v.  raduem se drugomu), B (s. v.  admurmuro … tihem mermrańem ali šumom govorečemu radujem se i ńegovo govoreńe tverdim, alludo … milim se … radujem se, blandior … raduvati se jeden drugomu … draguvati se med sobum, grator, gratulatorius … radujuči, gratulor; radujem se s uputom na veselim se … raduvati se komu … radujem se dobru), X (s. v.  gratia … congratulor, gratia … gratulor). Sosedi [su se] raduvali i veselili Jalžabeti nad roğeńem Ivanovim. Vram post B, 47a. Sinki, plač utišete, suze zaderžete … pače z menu se veselete i mene se radujte. Habd zerc 385. Daj mi to Gospone, da se … ničemu ne radujem, nego kaj me k tebe peļa. Kraj 146. O čuvari, vam se kraļ mali kruto raduje. Citara 156. Ļubav … ne misli zlo, ne raduje se nad krivicum. Verh 270.
3. isto što prilizavati II. 1. B (s. v.  alludo … radujem se … aut homini alludunt animalia … i človeku se mile stvari … ili raduju, blandior … milim se … dragujem se … radujem se … raduval sëm se … raduvati se; dragujem … radujem se s uputom na prilizavam se, radujem se s uputom na milim se).

m onaj koji se raduje, veseli; usp. raduvnik. J (s. v.  plausor … raduvavec … z radostjum hvalitel).

m isto što raduvavec. B (s. v.  plausor … rukami pleskavec … raduvnik).

(se) impf. (prez. sg. 1. rağam, -am se, 2. -aš, 3. -a, -a se; pridj. akt. sg. m. rağal) impf. od pf. roditi (se).
I. 
1. isto što rajati I. 1. J (s. v.  parturio … rağam). Podigni veseļa krič koja ne rağaš, ar zapuščena ima više detce kak ona koja ima muža. Ev 54. fig. Jedna zemļa vse ne rağa, jedno vrime vse ne zgağa. Vitez zor (1698) 6.
2. fig. isto što rajati I. 3. Jezik pravičnoga bude rağal mudrost. Krist žit I, 279.
II. refl. ~ se
1. isto što rajati II. 1. J (s. v.  nascor … porağam se).
2. isto što rajati II. 2. J (s. v.  gabba … červ koj se rağa vu hrastovom drevu).