Rječnik hrvatskoga kajkavskoga književnog jezika

(se) pf. i impf. (inf. razgledati, razgledati se; sup. razgledat; prez. sg. 1. razgledam, 2. -aš, 3. -a, -a se, pl. 3. -aju; imperf. pl. 3. razgledahu; imp. sg. 2. razgledaj, pl. 2. -ajte; pridj. akt. sg. m. razgledal, pl. f. -e; pridj. pas. sg. N m. razgledan; ptc. prez. sg. N m. razgledajuči, f. -a; pril. prez. razgledajuči, razgledajuč; pril. perf. razgledavši).
I. 
1. isto što pregledati²I. 1. B (s. v.  speculabundus … razgledajuči … spazujuči … izvedajuči; gledim 16, razgledajuči, razgledam 2. s uputom na zpoznavam, razgledan), J (s. v.  dispecto … gustokrat i marlivo razgledam … pregledavam, dispicio … marļivo razgledam … pregledam, lustro 2. … pregledam … razgledam … previğevam, perlustro … marlivo pregledam … razgledam, revideo … pregledam … razgledam … razviğam … pak prigledam … prigledavam), P (s. v.  specillum … bodalo barbiersko koim se meri i razgleda glubina rane 921), X (s. v.  lustro … collustro). On … išal je svojeh marofov, vinogradov, zemļi, etc. razgledat. Habd ad 348. Razgledavši jednoga po jednoga zmed svadbenikov, zagleda jednoga … pri stolu sedečega nit z svadbenum svitum oblečenoga. Matak II, 395. fig. Bog … i otaine misli serdca našega razgleda. Habd zerc 241.
2. isto što pregledati²7. B (s. v.  činim 30. … činim muštru … razgledam soldate, vojsku razgledam s uputom na muštram).
II. refl. ~ se
1. promotriti samoga sebe. I na ńe sine naj se razgleda. Habd ad 642. Naj se vsaki zvana razgleda i razmišļa kak Bogu služi. Zagr I, 129.
2. ogledati se, pogledati naokolo. Robinzon vezda imal je dosta posla samo razgledati se po velikom varašu Londinu. Rob I, 21. Na jedenkrat i ńegvomu otcu došla voļa iti z partekum da bi se tak jedno malo po svetu razgledal. Danica (1847) 131.

impf. (inf. razgledavati, razgledavat; prez. sg. 1. razgledavam, 3. -a, pl. 2. -ate, 3. -aju, -aju se; imp. sg. 2. razgledavaj; pridj. akt. sg. m. razgledaval; pril. perf. razgledavajuč) impf. od pf. razgledati (se).
I. 
1. isto što pregledati²I. 1. J (s. v.  collustro … razviğujem … razgledavam … pregledam … razsvečujem). Odverni lice tvoje od žene nakinčene i ne razgledavaj obraza ļudskoga ar zaradi ženske lepote vnogi jesu poginuli. Gašp II, 169.
2. pregledavati, kontrolirati. Rok Pirruš … kńig pred štampańem razgledavec kada bi kńigu od svetoga Konrada skupspravļenu od Vincenta Littae razgledaval, hudobnu zadobi zimlicu. Gašp I, 645.
3. izviđati. J (s. v.  emissarius 2. … junak … četnik ki se pred taborom pošiļa razgledavat). [Mojžeš] poslal je sine ižraelske razgledavat zemļu obečanu. Gašp II, 617.
II. refl. ~ se ogledavati se. [Vnogi] iz cirkve van izhadjaju ter po vulicah i piacu se razgledavaju. Mulih prod 221.

m isto što izvedavec 2. J (s. v.  explorator … izvedavec … vuhoda … zezvedavec … razgledavec … pregledavec). fig. Koja goder vu kuteh, zkrovneh mestah po čerdakeh, zaperteh hižah, vu lozi vu tmici vučińena jesu, on isteh serdc razgledavec vsa na račun je postavil. Gašp IV, 175.

pf. (imp. sg. 2. razglej, pl. 1. -ejmo, 2. -ejte) isto što pogledati I. 2. Razglej, o Gospa, poniznost slug tvoih i ne prepusti ńe vu pogibel. Mil vert 176. Ovdi vezda odprete vaše oči, o kerščeniki, ter razglejte istinu. Gašp IV, 707.

n gl. im. od razglobiti; iščašenje. B (s. v.  artus … razglobeńe, luxatio … zmekneńe … zvineńe … razglobeńe).

pf. (inf. razglobiti; pridj. akt. sg. m. razglobil; pridj. pas. pl. N f. razglobene) odvojiti dio od cjeline, rasjeći, raskomadati. B (s. v.  deartuo … na vude ili falate sečem … landam … razglabam … razglobiti s naznakom da je dalm.,divaricatus … raztavļene … razdružene … razglobene kosti).

pf. (prez. sg. 3. razgloğe) ozlijediti, oštetiti (što) glodanjem;fig. uzrokovati iritaciju i oštećenje kože ili tkiva. [Blato] med guze podlascine natiska se, ńe razgloğe [i] ranu naredi. Živinvrač 98.

impf. (prez. sg. 3. razglošuje) isto što razglasuvati I. 1. U drugom delu … razglošuje nam osudjene duše opominańe. Magd 7.

pf. (inf. razgnati; pridj. pas. pl. A m. razgnane) isto što odegnati I. Videči ova, nenavidni Židovi dokončaju med sobum ovu svetu družbu razgnati. Gašp III, 472.

pf. refl. (pridj. pas. pl. G n. razgnojeneh) ispuniti se gnojem. Duhovnoga stališa glave … to … s čemernum i sukervičnum razgnojeneh tel svojeh tintum podpišuju. Švag I, 377.