Rječnik hrvatskoga kajkavskoga književnog jezika

m (sg. NA razgovor, G -a, L -u, -e, I -om, pl. N -i, G razgovor, -ov, A -e, L -ih, -eh).
1. izravna usmena razmjena mišljenja, stavova, razgovor; usp. govor 2. a, govoreńe 3, pomenek¹ 1, pominak, pominek 1, razgovarańe, razgovarańe 1, razgovarjańe 1, razložeńe 6, skupgovoreńe, spomenak 3, spomenek II. 1, spomenkuvańe, spomeńek 3, spominańe 4, spominek 4. H (s. v.   razgovor),  B (s. v.  affabilis 2. … dobrostivën … človečen i koi rad da z sobum govoriti i veseloga je razgovora i volnoga posluha, colloquium … razgovor … spomenëk … biti pri razgovoru, congressio 3. … razgovor, digressus … odeļen od razgovora, ecloga 3. … spominańe … spomenek … razgovor, sermocinatio … razgovor … razgovarjańe, stuba … občinska hiža za razgovor, verbocinium … razgovor … razgovarjańe; občinski … občinska hiža za razgovor, pajdaš … vu razgovoru, razgovor … razgovor po pitańu i odgovoru … razgovora hiža vu kloštreh opatičkih, zpomenkuvańe s uputom na razgovor), J (s. v.  colloquium … razgovor … pominek, discursus … razgovor, limo 3. … vu mudrom razgovoru sama takajše istina boļe se išče … zpoznava i nahaja, sermocinatio … razgovor … razgovarjańe), X (s. v.  loquor … colloquium). Ako se vidiš od onega skušavati i v skušeńe biti, razgovor i veseļe imej z Krištušem. Vram post A, 65. Gda su v najbolšem razgovoru, začuše obodva da kluč na vrate škreba. Habd ad 507. Vu poslu i razgovoru ne več čutil preteško ono dugočasnosti breme. Rob II, 105. Razgovor med dvemi priateli. Ğurk II, 164.
2. isto što prodeštvo 1. B (s. v.  concio 2. … evangelnica … razgovor zvërhu Evangeliuma, homilia … razgovor … pripovedańe ali prodeka zverhu rečih evangeliumskeh … evangelnica), P (s. v.  vox sermo … govor … govoreńe … razgovor … razgovarjańe 396). Daj nam [Bože] po onom istom tvojem Duhu pravicu poznati, i po ńegovom razgovoru vsegdar veselem biti po Krištušu našem Gosponu. Mil vert 41. Četiri pako leta vu kloštru stanujuči [Ivan] … vnoge evangelie ili razgovore zverhu evangelnice i druge izpiše kńige. Gašp I, 451.
3. zagovor. Jaj vam bogacem ar razgovor imate. Vram post A, 114. Ako li ti pak [Maria] prekorubce skrati svoj sveti razgovor, znaj da je voļa Božja. Habd zerc 190. [Skazańe] vu Cirkve Farne Blažene Device Marie Steńevec zvane … vučińeno po razgovoru … Boltižara Adama Kerčelič (naslov).Kerč dužn 1.
4. zabava, razbibriga. Imaju li na ovom sviete sveti, dobri i verni ludje kakov razgovor, radost i veseļe. Vram post A, 114.
5. u svezama pokopni ~ posmrtni govor. Iz kojeh zrokov, ja, vu pokopnom razgovoru mojem … gospona Januša Bužana … niti spomenuti se hoču. Kerč najvr 3; ~ razveselni v. razveselen; shodni ~ v. shodni.

adj. isto što rečļiv 2. B (s. v.  razgovorļiv … razgovoran s naznakom da je dalm. ). Ki se rodi … v sredu … bude … razgovoran. Vitez kal (1692) 6.

adj. (sg. N m. razgovoren, razgovorën, n. -rno, f. -a, G m. -oga, pl. N m. -i, A m. -e) isto što rečļiv 2. H (s. v.   razgovoren),  B (s. v.  affabilis … razgovorën … razgovorna … razgovorno, blandus … razgovoren … vugoden vu govoreńu i vesel, calix 7. … obilno pune kupice ali pehari koga nesu včineli razgovornoga;  razgovoren). [Oni] vu hvaludańe vesela vusta i razgovorne jezike otpervši, vsaku sobotu … rečenu pobožnost … obderžavati složnum vsi voļum odlučihu. Nadaž 157. Mudrost je odperla vusta nemeh i jezike detce je načinila razgovorne. St kol (1866) 200.

n gl. im. od razgovoriti (se).
1. isto što razgovarjańe 2. B (s. v.  dehortatio … razgovarjańe … razgovoreńe … odvračańe z razlogi tolnačem;  razgovoreńe), J (s. v.  dissvasio … razgovoreńe … odgovoreńe).
2. isto što objačańe 2. J (s. v.  consolatio … razveseleńe … razgovoreńe … okripleńe).

m
1. sudionik u razgovoru; usp. razgovornik. B (s. v.  sermocinator … razgovoritel … razgovornik).
2. isto što odgovarjavec 2. B (s. v.  dissvasor … razgovoritel;  razgovoritel), J (s. v.  dissvassor … razgovoritel … razgovarjavec … odgovarjavec).
3. brbljavac. B (s. v.  aretalogus 2. … razgovoritel … šalec).
4. isto što okrepitel. B (s. v.  consolator … razveselitel … vtažitel … razgovoritel), J (s. v.  consolator … razveselitel … razgovoritel … okrepitel).

f od m. razgovoritel.
1. sudionica u razgovoru. B (s. v.  sermocinatrix … razgovoritelica).
2. tješiteljica. B (s. v.  consolatrix … razveselitelica … vtažitelica … razgovoritelica).

(se) pf. (inf. razgovoriti, razgovoriti se; prez. sg. 3. razgovori, -i se, pl. 1. -imo, -imo se, 3. -iju se; pridj. akt. sg. m. razgovoril, f. -a; pridj. pas. sg. N m razgovorjen, n. -o, f. -a; pril. prez. razgovoreči se).
I. 
1. odgovoriti, odvratiti (koga od čega).B (s. v.  dehortor … razgovarjam … razgovoril sem … odnukavam … odvračam zrokmi … tolnačem … drugač … svetujem, dissvadeo … razgovarjam … razgovoril sem … razgovoriti nekoga vu kakvom duguvańu). [Luther] vsem ļudem … hotel je razgovoriti te isti veliki nebeski kinč, čistoču. Habd zerc 233. [Ńega] ne mogel cesar kakti mladoga, gingavoga vu telu razgovoriti od vojuvańa. Gašp IV, 210.
2. utješiti; razveseliti. B (s. v.  consolatus … utišen … razgovorjen … razgovorjeno … razgovorjena s naznakom da je dalm. ). Nevoļnoga ki bi razgovoril i razveselil, ne nikoga. Habd ad IX. [Moramo] betežnike pohoditi [i] razgovoriti. Mul pos 770.
II. refl. ~ se
1. popričati, porazgovarati; usp. spomenuti II. 3. H (s. v.  razgovoriti se), B (s. v.  communico 2. … govorim i tolnačim se z drugem … med sobum se nakratkom razgovoriti, confabulo 3. … razgovarjam se … za veliko duguvańe sobum razgovoriti se hoču). Valerijan da se z zaručnicum razgovori svojum k ńoj bliže pristupi. Nadaž 127. Spoznavši zato cesar svetlost ńegovu dobrovoļno ńega prime i š ńim se razgovori. Gašp I, 236. Besprechen, sich, v. r. razgovarjati se, razgovoriti se. Krist anh 89.
2. zabaviti se. Razsipnik je svoje slobode ar mu ne slobodno … svoga blaga vživati, razgovoriti se . Habd ad 510.

(se) impf. (prez. pl. 1. razgovorjamo se; pridj. pas. sg. N m. razgovorjen, f. -a).
I. isto što razgovarjati I. 1. Ali jošče sumneči se mladenec da mu ona zmanka vu vere i parole ali razgovorjena od rodbine ali dobivši kojega drugoga lepšega … mladenca … ńega na cedilu ostavi. Zagr V, 65.
II. refl. ~ se isto što razgovarjati II. Mi … izvan cirkve se razgovorjamo i divanimo ali vu kerčmah pijanučjemo … ali kaj goršega od toga činimo. Mul šk 216.

n zabava; utjeha. Šesta [čaša] slast tvojega pila banom, kraļem, vsem je mila, razgovorje ti si sladko Bako sladki, slavni Bako. Krizm osm 305.

f pričljivost, brbljivost, razgovorljivost; usp. razgovorļivost. P (s. v.  affabilitas … priaznivost … priaznost … priaznosti … priazen … priazni … razgovorlivost 1046).