Rječnik hrvatskoga kajkavskoga književnog jezika

f isto što rasipnost. B (s. v.  prodigalitas … razsipnost … razmetnost).

n (sg. NA razmevańe, G -a, L -u) gl. im. od razmevati.
1. shvaćanje kakvoga smisla, značenja. Ako pak morebiti gdo kakvu dvojmbu bi imel … vu razmevańu ove knižice … naj se takov naufanom k meni vteče. Lal vrač 15. Nut, pako telo ńegovo neje predano na spodobu samo, ali poleg znamenuvańa, ne vu duhovnem razmevańu, nego istinsko i osebitno. Verh 259.
2. tumačenje, interpretacija (o zakonu, propisu).Pervič meńše sudbene stolice od oštroga Pravic razmevańa teško odstupļuju da be ni mozbit na putu previğeńa (adpelate) po sudu vekšem dopitańa ńihova prenapravila se. Domin 42.
3. u svezama reč dvojvrsnoga razmevańa dvosmislena riječ. Oni ne pripovedaju ravno odperto nego … z rečmi dvojverstnoga razmevańa. Krist blag II, 113.

impf. (inf. razmevati; prez. sg. 1. razmevam, 2. -aš, 3. -a, pl. 1. -amo, 3. -aju; imp. sg. 2. razmevaj; pril. prez. razmevajuč).
1. shvaćati smisao, značenje čega. J (s. v.  capio 5. … kaj razmem … razmevam). Kada dobre voļe človek nevoļen ali skušavańa, ali zle miseli terpi, onda razmeva da mu je Bog boļe potreben, prez kojega da nikaj dobra ne more, znahaja. Kempiš 18. Drugoč reči, jednu istu dobu razlučeno znamenuvańe imajuče iz dugovań koje po ńih se izgovarjaju rastolnačiti se moraju: ali onak kak se vu mestu gde, ali za koje pismo je načińeno jemļeju i razmevaju. Domin 34.
2. shvaćati, razumjeti (što).Razmeva da nekoje žene [tak] misle. Matak I, 59.
3. 
a. shvaćati neki pojam na određeni način, podrazumijevati. B (s. v.  aestas … leto ili letni dnevi koi počińaju se od 21. sušca meseca i terpe do 23. malomešńaka … pol leta vreme koje se zime protipolaže … nekoi samo četerti del leta razmevaju t. j. tri msece vu kojeh je vručina vekšna, clibanus 5. … vu S. pismu ne samo peč neg i vsa ka su gluboka i ne mogu se zgovoriti … razmevaju), P (s. v.  libra hebraica … židovski funt (razmevaj starih Židovov) 668). Anaštažiuš … po ovom kipu razmeva Blaženu Devicu Mariu. Šim sl 51. I zato kuliko puti Ježuša imenujemo razmevamo onoga istoga zveličitela koj za nas vu priprosti štalici je naroğen. Gašp I, 142. Po imenu bližńega razmeva se vsaki človek, priatel i nepriatel. Katek 41.
b. shvaćati kao unaprijed jasno, kao unaprijed prihvaćeno, podrazumijevati. [Slavoļub] valuval mi je da vašu kčer ļubi zato sprijateļiti se je nakanil z vami, razmeva se, dok ńu samo jenput dobi. Vukot gol 17.

pf. (inf. razmezgnuti; pridj. akt. sg. m. razmezgnul) razbiti, smrskati. B (s. v.  allido … razmezgnujem … razmezgnul sem … razmezgnuti … razmervļujem … razmervil sem … razmerviti).

impf. (prez. sg. 1. razmezgnujem) impf. od pf. razmezgnuti; razbijati; mrviti. B (s. v.  allido … razmezgnujem … razmervļujem … razmervil sem … razmerviti … mërvim).

pf. (prez. sg. 3. razmica) uništiti. Bog jeden je stalen, zahman rad hmanica se tersi da Božjega stana razmica. Henr 184.

pf. (pridj. akt. pl. m. razmikali) raznijeti (što) na razne strane. Spraznili su dvore vezira pervoga, vse blago razmikali hoğe carskoga. Krizm osm 255.

impf. (prez. sg. 1. razmikavam) impf. od pf. razmikati; isto što razmeknuvati. B (s. v.  avello … razmikavam … razmeknujem).

pf. (inf. razmiriti; prez. sg. 1. razmirim) razdvojiti one koji se svađaju. Razmiriti, -im, v. pf. Zankende auseinander trennen. Krist anh 49.

impf. (prez. sg. 1. razmirujem) unositi neslogu, činiti da se tko posvađa. B (s. v.  inconcilio … razmirujem … razpravļam … nemir … neslogu činim).