Rječnik hrvatskoga kajkavskoga književnog jezika

rebren	adj. isto što rebrast. J (s. v. costatus … rebernast … rebren … rebrast).
rebrica	n pl. t. dem. i hip. od rebro 1. Vse rebrica na ńem [detetu] natrena [su]. VZA 6, 232.
rebriti se	impf. refl. (prez. sg. 1. rebrim se) hodati na stranu, bočno; usp. reberce hoditi s. v. reberce. B (s. v. rebrim se).
rebrna	f (pl. I rebernami) isto što rebro 3. B (s. v. cantherium ... kola z podporńami … z rebri kola ili z rebernami).
rebrnast	adj. (sg. N rebernast) isto što rebrast. J (s. v. costatus … rebernast … rebren … rebrast).
rebro	n (sg. NA rebro, G -a, L -u, I -om, pl. N -a, G reber, L rebreh, I -i) rebro. 1. anat. plosnata zavinuta kost koja spaja kralježnicu s prsnom kosti, rebro. H (s. v. kost rebro, rebro), B (s. v. costa, plevra, remulcus; kost 3, rebro), J (s. v. costa), P (s. v. costa 105, masopleoria … prostorje meğ rebrom i rebrom za lagļe oddihavańe 106, sternum … persnica … ili kost zpreda persih u koju su rebra zasajena 107). [Dete] je bilo pri vratu vraženo, žmikano i rebra i bok mu. VZA 13, 9. S. Ferenc imal je ... petera znameńa, najmre na rukah, nogah i na rebru bila su tak svetla kak sunce more biti. Fuč 71. Rippe, f. rebro. Krist anh 124. Drugi je opal v Majke Božje krilo, hahar bu mu otparl pod tretjim rebrom žilo. Krl 132. 2. rlg. samostalno i u svezama sveta rebra, rebra Krištuševa / Ježušova Kristova rebra i prsa iz kojih je potekla krv i voda, simboli spasenja. Zdrava budite gospodina našega ... sveta rebra i persi. Zrin tov 58. Svetoga rebra voda, operi me! Citara 272. Voda rebra Krištuševa, operi me. Kraj 116. [Molitva za podigańem] ... Kerv Krištuševa opoj me, voda rebra Krištuševoga operi me. Mul hr 48. 3. daska koja što podupire, potporanj; usp. rebrna. B (s. v. cantherium ... kola z podporńami … z rebri kola ili z rebernami). 4. u svezama Adamovo ~ / moško ~ bibl. Adamovo rebro iz kojega je prema Bibliji Bog načinio Evu, njegovu ženu. [Eva] je bila z rebra moškoga stvorjena. Vram post A, 72. [V] zemeļskomu Paradižumu … je Eva iz rebra Adamovoga ispeļana. Habd zerc 439. Iz ... levoga rebra … Eva je načińena. Mul šk 34; rebra ravnati (komu) tući (koga).Žene … kupuju sebe muža za jezera … da bi … rebra jim ravnali [i] kosti glodali. Zagr I, 78; reber slabost bol u prsima. Kosti [od vuka, lisice, lasice] na prah stučene … hasni … i za vudarce i reber slabost. St kol (1866) 158; rebra si strti ozlijediti se (udarcem ili pri padu).Nekoi s. Dominika redovnik … čez štenge opade, vse rebra si stere i kosti. Gašp II, 406. 5. izr. rebra se vide (komu) jako (je) mršav (tko).[Telo nevoļno] i ti si vsehnulo kot trava jesenska, rebra ti se vide kako mrha końska. Noč viğ 46.
recel	m zool. (vjerojatno)isto što hariš. Kukuvača, futač, prepelica, divji golub, recel i gerlica, pohodiše opet nas. Danica (1842) 70.
recepis	m (sg. G recepisa, L, -u, pl. A -e) fr. récépissé; potvrda o primitku pošiljke, priznanica, prijamnica. Listi ... moraju se ... predati za budimsku [poštu] preporučeni po recepisu. Danica (1834) 89.
recept	m (sg. N recept, L, -u, pl. G -ov, A -e) lat. receptum; med. pisani nalog koji liječnik izdaje ljekarniku da bolesniku pripremi i izda lijek; recept; usp. recipe. Potrebno bi bilo da bi jim recept napisali jeden dekoktum /tisk. decoctum/ iz antivrhino telečje čube ... iz deleteria norske kade. Škv hasn 65. [Pacijencija] se vsakomu človeku vu vsaki nevoļi i priliki prepišuje, kakti poleg vezdašnih receptov opium. Brez diog 134. Nabubal sem se prevučene recepte. Krl 27. fig. Ali kakvo vračtvo moramo vzeti? Ah ono isto koje nam prepišuje vu svojem receptu G. Bog. Gašp II, 701.
recidiva	f (sg. N recidiva, G -e) lat. recidivum; vraćanje, ponavljanje iste bolesti, recidiv. I ako se izvrače, bojati se je recidive, to je to novoga povračańa vu perve betege. Zagr III, 103.