Rječnik hrvatskoga kajkavskoga književnog jezika

A
B
C
Č
D
ğ
E
F
G
H
I
J
K
L
ļ
M
N
ń
O
P
R
S
Š
T
U
V
Z
Ž

rečica²	f dem. od reč; mala riječ, riječca; usp. rečka. B (s. v. verbulum … mala reč … rečica; rečica). O vi vmertelni! premislete i presezete vendar kaj vi Boga stojite … kad je vendar on celoga sveta z jednum rečicum stvoril. Verh 122.
rečica³	f dem. od reka; mala rijeka, rječica. B (s. v. rečica).
rečični	adj. koji se odnosi na rečica¹. B (s. v. kila 7. … kila rečice ili rečična).
rečit	adj. (sg. A n. rečito) isto što rečļiv 1. Ne gledeč na rečito … braneńe ńegova advokata bi vendar na smert obsuğen. Nov horv 415b.
rečito	adv. od adj. rečit; isto što rečļivo 1. Tu zapoved davat vse je gotovo, orsačka zla znali su v veliki viki rečito raskazati sto tu jeziki. Henr 203.
rečje	n u svezi jednakobrojno ~ ravnomjerno izmjenjivanje naglasaka u riječima stiha, ritam. J (s. v. rhytmus).
rečka	f (sg. L rečki) dem. od reč; isto što rečica². Ne je Jožek dečko kak su drugi dečki pa ji ne bu hudi niti v jeni rečki. Vil 30.
rečki	adj. (sg. L m. rečkom, pl. N f. -e) koji se odnosi na Rijeku, koji potječe, dolazi iz Rijeke, riječki. B (s. v. serilla … ladje istrianske … rečke i vinodolske). Tiskana je pak dogodovština ova na najfiniem rečkom (fiumanskom) papiru. Danica (1842) 128.
rečliv	adj. (sg. N m. rečliv, f. -a, G m. -oga, A f. -u, pl. N m. -i). 1. isto što rečļiv 1. X (s. v. verbum ... verbosus … rečliv). Rečlivi priateli moji, ne taim da š črepom otiram červe iz tela mojega. Habd zerc 50. Gdo te je tak rečlivoga včinil vu hvali stališa soldačkoga? Velikov 83. Moj pak g. šogor Zubak … je jedno zercalo od pošteńa i dobrote, tih i krotek, pak vendar tomu muder i rečliv, kakti ista kniga govori. Odv isk 52. 2. isto što ohologovorliv. J (s. v. magnidicus … velikogovorļiv … rečliv … ohologovorliv). 3. koji ima poruku, sadržaj, sadržajan. Molitva zveršava se zvana kada mišleńe pameti i žeļa serca z rečmi napervostavla se i ova molitva zove se rečliva. Katek 31. 4. isto što rečļiv 2. [Muž] se na ženu nespametnu nameri, gizdavu, rečlivu. Habd ad 65. Mati pak moja … bila ie nepobožna, nemirna, rečliva. Fuč 319.
rečlivec	m (pl. G rečlivcev) isto što govoritel. Nit je zveličeńe od složnih rečlivcev, nego od priprosteh ribičev svetu nazveščeno.. Mulih prod VI.