Rječnik hrvatskoga kajkavskoga književnog jezika

m (sg. NA remen, G -a, L -u, I -om, pl. G -ov).
1. čvrsta traka (najčešće od kože)za različite namjene, remen; usp. remenec 3. H (s. v.   remen),  B (s. v.  averta … remen on široki ki po herbtišču końa vhamļenoga pretegńen i spredńe strane zdola podkopčen, caestus … bat koi ima globuš olovni ali železni na remenu ali lanceku viseči, cestus … remen nacifran, cnodaces 2. … okrugle karičice za kopčeńe remenov, coactilia … špaga ali remen z kem se povija, destina … remen … hlačńak … podvežńa, destinatus … z remenom privezan, inductorium … remen za kojega se škorńa na nogu vleče, loramentum … remen z kože vsakojački za vezańe, loratus … opasan remenom, lorum … remen, peramentum … torbični remen, postella … repni remen, remus … remen … žnora na koje trumbeta visi; koński plod … koja su końem potrebna … štala 10. … tapkor … remen koi se zvrhu sedla meče i skup z końem paše, posuda … posuda na remenu v ke se vino nosi, privezan … z remenom privezan, remen … remen kopja ali strelni … remen trumbete … remen za kojega se škorńa na nogu vleče … remen nacifran za karabinu … remen kem se kila podvežuje), J (s. v.  habenula … vsaki remen, loramentum … veliki remen, loreus … iz remena, lorum … remen), P (s. v.  caestus … batec železni ali oloveni na … remenu ali na lanceku nasajen 321, loripes … koi ima jedno ali drugo ali obodvoje stegno na opak zvito kak da bi remen bilo 116), X (s. v.  habeo … habena … vuzdeni remen, lorum … lorum … remen). Donese oružje pred se i potegne z levum rukum remen od oružja k levoj strani. Exer 10a. Koi preklińal bude Boga … naj sedem nedeļ pred pragom cirkvenem stoji bos i prez kepeńka, naj mu na vratu remen visi. Verh 681.
2. isto što remenec 1. On jest … komu nesem dostojen remena postolov ali obuteli odvezati. Vram post A, 12. [Ivan] nit remena obuteļi razvezati vreden bi bil Mešiašu. Matak I, 48. Ja nesem dostojen razvezati remena obuteli ńegove. Evang 5.
3. u svezama ~ podvežni v. podvežni; ~ od plužnoga roga / plužni isto što vojka. B (s. v.  cohum … remen od plužnoga roga kojem se końi ravnaju i tiraju; nožica plužna … plužni remen ali vojka k rogu privezana kojum se końi ravnaju).

f radionica u kojoj se izrađuju remeni. B (s. v.  fabrica … mesto vu kojem meštri delaju … remenanica … sabolnica).

m (sg. N remenar, G -a, pl. N -i, G -ov, A -e) onaj koji izrađuje remene i različite kožne predmete; usp. remenorezec. H (s. v.  remenar, remenar ki kože beli), B (s. v.  coriarius … kožar koi debleje kože včińa … remenar, frenarius … vuzdar koi vuzde dela … remenar, scabellum … kožarska klupčica ili deska kot imaju kerznari i remenari, scytotanius … remenar … remenorezec;  remenar), J (s. v.  lorarius … remenar), P (s. v.  frenarius … remenar … remenara 777). Kupil sem od remenara dve korpe. Var mes 169. Januša Horvatiča remenara punica [je copernica]. VZA 5, 5. Remenare mora vsaki ļubiti. Škv hasn 193. Riemer, remenar. Mat gram 283.

adj. (sg. L m. remenaričnom) u svezi remenarični marof (vjerojatno)imanje nastanjeno remenarima. [Katra] pervo vendar nego je k svedoku došla bila je na … remenaričnom marofu zvańskom na Tratinah. Starine 25, 73.

adj. koji se odnosi na remenar; remenarski. B (s. v.  nož … nož remenarski).

adj. isto što kožnat 1. J (s. v.  coriaceus … kožnat … remenast).

adj. (sg. N m. remenat, remenati, n. -o, A f. -u, I m. -em, pl. A f. -e, I m. -emi, f. -emi) koji je napravljeno od kožnih vrpci, od remena; usp. remeni 1. B (s. v.  amentum … vez on remenati kem se kopje oposred obvežuje da se daļe hititi more, loreus … remenat, lorus … remenato vuže; pas … pas remenati nacifran, remenar … remenato vuže), J (s. v.  loreus … remenat … iz remena). Židovi, Gerki i Rimļani vu vremenu Staroga zakona takvih cipelišev nesu nosili, neg namesto ńih opańke remenate. Škv hasn 225. [On] priprostu oštru najdenu haļu ńemu poda i z remenatem pojasom opaše. Gašp IV, 60. Jedna na 6 koń iz slane kože zgotovlena sprava skup z remenatemi štrangami … R. 100 (cjenik).Limit 4.

n (pl. A remenca) dem. od remen; isto što remenec 1. [S. Ivan Kerstiteļ] nije vreden odvezati neg samo remenca obuteli Deteca onoga na kojega … naroğeńu … je se videlo po vsem svetu svetiti sunce. Švag I, 106.

m dem. od remen; isto što podvežńa 1. J (s. v.  ligula … vezilce … podvežńica … remenčec).

m (sg. N remenec, pl. N remenci, G -ev, -ov, A -e, I -i) dem. od remen.
1. uzica na obući, remen (za vezanje, kopčanje ); usp. remen 3, remence. B (s. v.  compedio … cepeliše na nogah z remenci zvezati, corrigia … karika … kapča kum se cepeliš prikapčuje ali remenec kem se privežuje, ligula … remenci cepelišni;  remenec), J (s. v.  corigia … remenci na cepelišeh mesto kapčih). Corrigia … remenci na cepeliši. Syl 2, 412.
2. isto što privezač 1. a. B (s. v.  fascia … remenci … pantleki … pivezači na hlačah nemškeh).
3. isto što remen 1. B (s. v.  vezilo … vezilo iz remencev).