Rječnik hrvatskoga kajkavskoga književnog jezika

adj. koji ima kopita. B (s. v.   rogonog),  J (s. v.  cornipes … rogonog).

adj. (sg. N m. rogonos, n. -o, f. -a) isto što rogat 1. B (s. v.  cornifer … rogonos … rogonosa … rogonoso;  rogonos), J (s. v.  corniger … rogonos).

m (sg. N rogonos, G -a) fig. prevareni suprug, rogonja; usp. rogatec, rogina 2. P (s. v.  curruca … rogonos … rogonosa 296).

m onaj koji ima rogove. B (s. v.  cornifer … rogonosec … rogonosica).

f od m. rogonosec. B (s. v.  cornifer … rogonosec … rogonosica).

m (sg. N rogopuhalec, G -lca) isto što rogopušec. P (s. v.  cornicen … rogopuhalec … rogopuhalca … daje četam znameńe kada je potuvati kada počivati 369).

m isto što rogopušec. J (s. v.  buccinator … trombetaš … trubļar … rogopuš, cornicen … rogopuš … ki v rog puše).

m (pl. N rogopušci) puhač u rog; usp. rogopuhalec, rogopuš. B (s. v.  cerataulae … rogopušci ili koi vu rog pušu kot volari … psari; rogopušec … koi v rog puše).

m isto što rozgot 1. B (s. v.  rogor … rogotańe).

adj. v. rogosvržen.