Rječnik hrvatskoga kajkavskoga književnog jezika

m (pl. N Rusńaki) isto što Rus. Morovlasi i Rusńaki … Serbi i Bolgari … gerčku bludnost nasleduju. Perg 211.

adv. od adj. rus; crvenkasto. [Oven] ne sme … černo, ruso ali žuto pegav biti. Živinvrač 143.

m (sg. N rusobrad, G -a) onaj koji ima crvenu, riđu bradu, crvenobradi, riđobradi. P (s. v.  aenobarbus … rusobrad … rusobrada … koi ima rusu ali herğavu bradu 110).

m (sg. N rusoglav, G -a) isto što hrğavec 1. P (s. v.  rufus … herğavec … rusoglav … rusoglava … rusoglavec 119).

m (sg. N rusoglavec, G -vca) isto što hrğavec. P (s. v.  rufus … herğavec … rusoglav … rusoglavec … rusoglavca 119).

m (pl. N rustavci) hrskavica. Pri jednem takovem prez prestanka prešańem nije moguče da zgibi kotrigov zadovoļno i slobodno na vse strane se gibati mogu, zakaj rustavci oni koji med zgibicami iliti sastavki na spodobu globušev nahajaju se, skupa zarastu se. Moderc 7.

m (pl. N Ruši) isto što Rus. Veliko [je] zapuščeńe navuka med raztavlenemi kakti su Vlahi … Ruši, Moškovite, Bulgari. Mul pos 359.

impf. isto što rušiti I. 2. Hiže … ploti, vočišče … ne smiju se prez zapovedi rušati i pokvariti. Vojn art 14.

n gl. im. od rušiti (se).
1. isto što porušeńe 1. B (s. v.  ruina … rušeńe … opad … rasip, quassatio 2. … treńe … rušeńe), J (s. v.  conquassatio… stresańe … rušeńe, quassatio … tučeńe … lupańe … bijeńe … treseńe … rušeńe), X (s. v.  ruo … ruina … rušeńe … podertina).
2. isto što slabeńe. J (s. v.  labefactatio … slabeńe … gingaveńe … podirańe … rušeńe … slabeńe … treseńe zubov).

f (sg. L rušetine) isto što podrtina. Samo Bog oslobodi da se ne bi ti vu ove rušetine zakopala! Jandr 71.