Rječnik hrvatskoga kajkavskoga književnog jezika

m (sg. N sinovac; oblici koji mogu biti i od sinovec donose se tamo).
1. isto što bratič 1. J (s. v.  nepos … bratič … sinovac … bratov sin … sestrič … sestrin sin). Prvi be Vrhovac, babov krasnih najvridni sinovac, od Zagreba biškup glasoviti. Brez usp 156.
2. isto što sinek 5. Jedan starac da bi k ńemu pristupil mladenac … [reče mu]: moj dragi sinovac. Magd 85.

m (sg. N sinovëc, sinovec, G -vca) isto što bratič 1. H (s. v.   sinovec),  B (s. v.  sinovëc), J (s. v.  fratruelis … sinovec … bratov sin). Krava … postala je na smetišču pred Petra Petruša … sinovca hižum. Starine 25, 57. I da sinovec moj povsakodnevno kruto rano čez ovo mesto vu cirkvu hodi? Strel 4. Sinovec … der Bruders-sohn. W 10.

f isto što bratična 1. Sinovka … die Bruderstochter. W 10. Nevestica Mara, o sinovka Doka, zbogom mi ostani. Građa 8, 444.

adj. koji se odnosi na sin; isto što sinov. Sinovlev kip onde je bil. Vram post A, 141a.

adj. (sg. A n. sinovle) koji se odnosi na sin; isto što sinov. [Kralic] je za sinovle zdravje prosil. Vram post B, 226.

adj. (sg. L f. sinovļene) koji se odnosi na sin; isto što sinov. Starica mati opazila je u sinovļene hiže racu li, kokoš li, na ražen natekńenu. Habd ad 228.

adj. (sg. V f. sinovļeva) koji se odnosi na sin; isto što sinov. Mudrost sinovļeva, oživi me. Zrin tov 18.

adj. (sg. N f. sinovļa, G m. -ega, f. -e, A f. -u, L m. -em, I f. -um, -u, pl. A m. -e) koji se odnosi na sin; isto što sinov. Otec [se] za sinovļu pregrehu … nie navadil okriviti. Perg 164. Ki čini pravicu, pravičen je i Boga ļubezliv, z bojaznostju čistu i svetu i sinovļu. Vram post B, 29. Otac … izmešanu pamet sinovļu gledeše. Magd 76. O, sslatka mati Ježuševa … spomeni se iz pregona tvojega i sinovļega. Mil vert 79. To čuvši na palicu se vpirajuč pojde gladen starac v hižu sinovļu. Habd ad 228. Za onu sinovļu ļubav, kum te je on v boleznosti tvojoj pomiloval … smiluj se. Zrin tov 168. Izkažete mu [gosponu plebanušu] pokornost i sinovļu pobožnost. Gašp IV, 831.

adj. (sg. N m. sinovni, n. -o, f. -a, G f. -e) koji se odnosi na sin; isto što sinov. B (s. v.  filialis … sinovni … sinovna … sinovno). [On] je sinovne suprot majkam ļubavi i dužnosti ne samo zapovednik, nego k tomu pelda i zercalo. Nadaž 135.

adj. (sg. N f. sinovska, G f. -e, A f. -u) koji se odnosi na sin; isto što sinov. Vučimo … mašnikom … sinovsku pokornost izkazati. Mul šk 355. Mater ako mene ozivaš tvoju, da sinovsku proti materi dužnost spuniš, zapoved ńejnu zvrši! Brez al 6. Moja sinovska ļubav proti mojemu dobromu otcu … se je jako dopala cesarici. Danica (1840) 97.