| samahni | adj. samo u svezi sam ~ isto što sam samehni s. v. samehni. Da je Reč vekovečna, božanstvena, Božji sin i sam samahni vsamoguči, večni i živi Bog, verujemo. Bel prop 73. |
| samandrijenski | adj. (sg. N m. samandrienski) koji se odnosi na grad Szentendre u Mađarskoj, u blizini Budimpešte. Slavna imena … dajem kak se … redom postavļaju … grof Ferencz Anton engel … biškup belgradski i samandrienski. Mul pos LIXa. |
| samar | m (sg. N samar, I -om) ngrč. samar; drveno sedlo koje se stavlja na leđa tovarne životinje na kojoj se prti teret, samar; usp. bašta3, sedlenica, solarsko sedlo s. v. sedlo. B (s. v. clitellae … sedlenica … sedlo tovorno … samar … bašta … osamariti … postaviti sedlenicu na marše, sagma … sedlenica … samar; bašta 2. s uputom na samar, koń … koja su końem potrebna … štala 8. … samar … bašta … sedlenica, samar … sedlenica … prov. samar na vola postaviti, sedlenica s uputom na samar), J (s. v. clitellae … solarsko i drugo tovarno sedlo … sedlenica … samar). Odverne Feliks [kardinalu]: junak pod oružjem vumreti, a osel pod tovornem sedlom ili samarom mora lusnuti. Gašp II, 562. Je tako žmehko nosil kako jedan samar. Lovr ker 55. |
| samarğija | |
| samarički | adj. koji se odnosi na Samaricu, mjesto na sjevernim obroncima Moslavačke gore, jugoistočno od Čazme. Jožef Ğurkovečki, plebanuš samarički. Ğurk 44. |
| Samaritan | m isto što Samaritanec. Mi našega bližńega … občuvati moramo … kakti je negda činil … pobožni Samaritan. Mul šk 254. |
| Samaritanec | (možda se može čitati i Šamaritanec u primjerima prije 19. st.)m (sg. N Samaritanec, G -nca, I -em, pl. N -i, G -ev) onaj koji je stanovnik Samarije, grada i istoimene pokrajine u staroj Palestini; usp. Samaritan. Samaritanec … najduči na putu rańenoga človeka na ńegove rane vina i oļa je vlejal. Zagr I, 450. Jednoč kada bi vu Samarii bili i ńe Samaritanci ne bi bili hoteli prijeti na stan, jesu oni … prosili da bi iz nebes ogeń opal i ove nečlovečne ļudi požerl. Krist ap 13. |
| Samaritanka | (možda se može čitati i Šamaritanka)f (sg. G Samaritanke) f. od m. Samaritanec; ona koja je stanovnica Samarije, grada i istoimene pokrajine u staroj Palestini. [Seme nebeski] sejač je posejal … vu odurne mlake … nečisteh serc Magdalene i Samaritanke. Zagr I, 102. |
| samaritanski | adj. (sg. N f. samaritanska) koji se odnosi na Samariju i Samaritance, samaritanski. Grešnica samaritanska samo Krištušu je govorila: Daj mi, o Gospone, te živuče vode. Verh 612. |
| samarni | adj. koji služi za nošenje samara; usp. samarski 2. B (s. v. koń 35. … koń tovorni … samarni, samarni). |
