Rječnik hrvatskoga kajkavskoga književnog jezika

adj. (sg. N m. samehni, n. -o, f. -a, G f. -e, A f. -u, pl. N m. -i, f. -e, A m. f. samehne).
1. isto što sam¹1. J (s. v.  solus … sam … samehni).
2. isto što sam¹7. b. Samehno … nepremišļeno obečańe ni nikakovo obečańe niti nikoga na obderžavańe zavežuje. Krist blag II, 220.
3. isto što sam¹8. b. Sam samehni greh je ono strašilo koje … ne more imati najmenšu truhu dobrote, nego je isto samehno zlo. Matak I, 543. Ova vera … neje samehna zmišļenost, nego se vpira nad ispuńenimi činmi. Danica (1847) 79.
4. pojedini; pojedinačan. Vezniki jesu takve nepremeńlive strani govoreńa z kojemi sad samehne reči sad celi izgovori skup se vežeju. Nem jez 199.
5. služi za pojačavanje riječi na koje se odnosi, najčešće u svezi pridjeva i broja sam ~, jeden ~.
a. posve sam; bez ikoga drugoga. Podpunoma … je sama samehna ona bila svoje familie i hiže kakti jedna sverž i odvetek ostala. Habd zerc 365. Sam samehni David … je onoga strašnoga Goliata obladal. Zagr I, 122. Mlinar … v praznom melinu sam samehni je ostal. Lovr ker 58.
b. upravo taj, ni jedan drugi (u izričaju potvrdnoga i odričnoga ili suprotnoga značenja ); usp. sam samcat s. v. samcat. [Oni] znamenuvali su da sudci darov priimati ne moraju … nego poleg same samehne pravice suditi. Habd zerc 307. Sama samehna poniznost … je ona koja duše vu nebo podiže. Zagr IV, 329.
c. jedini; jedan jedini; usp. sam samahni s. v. samahni, sam sameni s. v. sameni. J (s. v.  unicus … jedini … samo jeden … sam samehni). Pokedobe izda na zemļe nijednoga več ne bilo človeka nego sam samehni Adam, od koga bi ada bil moral paradižoma čuvati? Habd ad 39. Sam on samehni bil je koteri zmed ostaleh živ je ostal! Rob I, 54. Jeden samehni pogled zapeļal je Davida na pregrešeńe. Verh 15.

adj. (sg. I f. samnum) koji je pust, osamljen. Da ga … putem ne uhvate, ide samnum stazicum jedne loze. Nov horv 415a.

m (sg. G sameta, L -u) njem. Samt, Sammet; isto što baršun¹. Sameta, samitnjaka, filovega laka imela bu saka ak zeme bedaka. Krl 97.

adj. (sg. A n. sametno) etim. v. samet; koji je od samta, baršuna; usp. samiten. Dekle Marije dožni su jedno sametno sukno kupiti … za ńe verno službo. Ost 4.

f (sg. N samica, D -i, A -u, I -um, -u, pl. NA -e, G samic, D -i) f. od m. samec.
1. 
a. ona koja je ženskoga spola. H (s. v.   samica),  B (s. v.  foemella … ženčica … samica, mas … muška glava … muž … očak … samci … samice; samec … samica), J (s. v.  foemina … žena … ženčica … samica). Kajti ne samo meğ ļudmi človek, to je to muška peršona, nego i meğ nememi stvarmi samec jesu nature vnogo zveršeneše od žen i samic. Zagr IV, 113. Das Weibchen, samica. Mat gram 270.
b. ženka u životinja i kukaca. B (s. v.  admissura … pripuščańe samcev k samicami radi ploğeńa, barrus … slon … od vse živine i zverja zemelskoga je najvekši … dve lete samica nosi i samo jednoč rodi i žive 300 let, camelitis … gamila samica, cerva … košuta … samica jelenova … košuta ka se goniti počińa, dracaena … samica pozoja, foemina 2. … samica … matica, pavo … pav samica … pavica, prosedamum … stanovit beteg ovnov i pastuhov radi kojega samic poželeti ne mogu … biva od velikoga truda i dela; kača 2. … kača vodena ili vodeńača samëc … samica), J (s. v.  camelitis … gamila samica, dracaena … pozoj samica … pozojka … zmaja, graculus … šojka … samec šojka … šojka samica, phasiana … fazian samica … fazianka). Lovina ova samo od početka maloga travna … do jožefovoga terpi … doklem najmre finki sebi parne samice ne najdu. Fink 8. Imal sem ja senicu, morebiti samicu, vu kerletki je zaperta. Popev 32. Spomenka vredna je ļubav nekojega elefanta proti samici, to je ženski svoje fele. Danica (1843) 37.
c. biljka nositelj ženskih spolnih stanica. B (s. v.  santolina … cipreš drevo samica). Palme drevje iz nature svoje ima ovu kakti zakonsku ļubav med sobum da jedna poleg druge zasağena, samec z samicum, samem nazočibitjem, akoprem koren korena … ne dotiče se rodne vendar postaju, razlučene pako neplodne … ostaju. Gašp I, 41.
2. ona koja je sama. Samica f. die Sie, die allein ist. Krist anh 54.
3. odvojena prostorija. Kad se ideali gase, treba imat sobu za se, za intimne zdravice išćeju se samice. Vidr jel 11.
4. u svezama ~ kobila žensko ždrijebe, ždrebica. Od precenenia živine (naslov).Jedna kobila prez žriebeta, Gri 1. A z žriebcem kobila Gri. 2. A samica kobila poldrugu Gri.. Perg 116; ~ ovčica žensko janje. B (s. v.  agna … samica ovčica jednoga leta … jagnica).

m (pl. A Samiance) stanovnik Samosa (Sama), grčkoga otoka u Egejskome moru, Samljanin. Ńegva [Ezopuševa] gliboka razumnost je oslobodila Samiance … od dače. Krist bas V.

adj. (sg. G n. samianskoga) koji se odnosi na Samijanec; isto što saminski. Ezopuš po složnoglasnem privoleńu samianskoga ļudstva zadobil [je] svoju slobodščinu. Krist bas V.

adj. koji se odnosi na Samos (Sam), grčki otok u Egejskome moru; usp. samijanski. B (s. v.  samius … saminski … iz meğimorja tak zvanoga).

adj. (sg. L f. samitnej, pl. I f. samitnem) etim. v. samet; isto što sameten. Nevini Jaganjčec v lavoričnoj rami, nakinčen kak Fašnik samitnem pantljikami. Krl 129. fig. V gjemantnej, samitnej, gjungjastej Sikstini, vsi romari, cafute i fakini pili buju z Bogom v čistoj rubenini. Krl (1956) 16.

m (sg. G samitńaka) etim. v. samet; isto što baršun¹. Sameta, samitnjaka, filovega laka imela bu saka ak zeme bedaka. Krl 97.