Rječnik hrvatskoga kajkavskoga književnog jezika

m dem. od slepec; isto što slepec 1. B (s. v.  caeculus … slepčec).

m (sg. N slepec, D slepcu, A slepca, pl. N slepci, G slepcev, slepcov, D slepcem, A slepce) usp. slepak, slepčec, slipac.
1. onaj koji nema osjetilo vida, koji ne vidi osjetilom vida, slijepac. Slepec neki sedeše poleg puta proseči ali koldujuči. Vram post A, 58. Na putu je vode šum čuti i vnogim slepcem do ńe prihod ostalim vbogim. Jurj 87. Kada jeden slepec z rukami tipļe jeden falat materie kakove žmehke, ne zna je li srebro … ali železo. Zagr I, 162. Kad bi se približaval k varašu Jeriko, nekoj [je] slepec poleg puta sedel i prosil almuštvo. Ev 42. Proštenjari slepci za vuhom su tepci. Krl 88.
2. fig. onaj koji razborito ne uviđa, ne promišlja, ne rasuđuje, ne spoznaje. Ali su oni sami … slepci ki ne vide da je bog zapopade. Habd ad 398. Pisci … pred vsemi ozvani bili su za bedake i slepce. Matak I, 306.
3. izr. ako (kad) slepec slepca vodi, v jamu obodva opadu / zgube se obodva kada što vodi nestručna osoba, ne može biti uspjeha. Slepec pak, ako slepca vodi, obodva vu jamu opadu. Matak II, 197. Ako slepec slepca vodi, zgube se obodava. Mul pos 15. Kad slepec slepca vodi, v jamu obodva opadu. Mikl izb 163.

adv. isto što naslepce. H (s. v.   slepečki),  B (s. v.  naslepce … slepečki, slepečki). Ali nesem znal i slepečki naglavce sem išal. Habd ad 322. Žene … velim, da ste si … same krive … kajti se slepečki ženite. Zagr IV, 107. Ništarmańe vsaki lehko bude spoznal da ja nisem po pervešeh tragu kakti ovca za ovcami drugemi slepečki išel. Domin V.

n gl. im. od slepeti; gubljenje osjetila vida. B (s. v.  caligatio 2. … slepeńe … temnost).

(se) impf. (inf. slepeti; prez. sg. 1. slepem, slepim, slepim se, pl. 3. slepe; pridj. akt. sg. m. slepel) slijepjeti.
I. gubiti osjetilo vida, postajati slijep, osljepljivati. B (s. v.  caeculto … slepem … slepel sëm … slepeti … slep postajem … ali slepomu sëm spodobën … slepe oči … vid pogubļaju oči, caligo … slepem … slepel sem … slepeti … temnemi … meglenemi … mračnemi očmi jesem … počel sem slepeti … mrači mi se pred očmi … vid mi se pogoršava … pomenšava; slepem, slepim … slepim na jedno oko), X (s. v.  caecus … caecutio … slepim). Slepem, ich werde blind, slepel, slepeti. Krist gram 74.
II. refl. ~ se ne vidjeti dobro osjetilom vida. J (s. v.  allucinor … ne vidim pravo … slepim se … oči me vkańuju).

f (sg. N slepica, D -e) f. od m. slepec; ona koja nema osjetilo vida, koja ne vidi osjetilom vida. Barbara … nikaj neje videla; stareši … … ze vsum marlivostjum pomoči nevoļne išču slepice. Berke 179. Zadnič je dokončano i odreğeno da se ta stara slepica poleg navade … od sela do sela v svoju otčevinu sprepratiti ima. Lovr ad 104.

m (sg. N slepič, pl. N -i) zool.
1. samostalno i u svezi ~ kača isto što slepa kača s. v. kača. B (s. v.  caecilia … kača slepa … slepovuš … slepič … slepičec; slepovuž … slepič), J (s. v.  caecilia … slepič kača). Der Blindschleich, slepič. Mat gram 274.
2. isto što guž. H (s. v.  guž … slepič), B (s. v.  guž … slepič).
3. isto što dvojglavna kača s. v. kača. H (s. v.  slepič … amphisbaena), B (s. v.  amphisbaena … slepič … dvojglava kača napervo i nazad gmazeča).

m isto što slepa kača s. v. kača. B (s. v.  caecilia … kača slepa … slepovuš … slepič … slepičec).

m isto što ļudoslepitel. J (s. v.  praestigiator … bajavec … bahorac … slepitel ļudih).

f od m. slepitel; isto što coprnica 1. J (s. v.  praestigiatrix … bajavica … bahorica … ļudi slepitelica … copernica).