| samogovor | m razgovor sa samim sobom, solilokvij; monolog. B (s. v. soliloquium … samogovor; samogovor). |
| samogovoreči | adj. (sg. N m. samogovoreči, n. -e, f. -a) koji govori sa samim sobom. B (s. v. soliloquus … samogovoreči … samogovoreča … samogovoreče). |
| samograd | m onaj koji je nastao čijom samoizgradnjom. Švabin breg tu, tam Mokrice, Krapinske kipuć Toplice, još Mahično lagumgrad, prezidenta samograd. Vidr jel 13. |
| samoguči | adj. koji sve može, svemoćan, svemogući (u obraćanju Bogu, vrhovnoj božanskoj osobi i stvoritelju svijeta).Ne ni cesar … nego samoguči i zmožmi … Bog. Vram post A, 42. O samoguči vekovečni gospodine Bože! Mul jač 67. |
| samogučtvo | n v. samoguštvo. |
| samoguštvo | n (sg. G samogučtva) isto što monarhija. Vu deržavi samogučtva prebiva kuga, i ta stanuje vu očih siloladavca. Na ńegvo namegneńe gotov je knut, temnica, vuze i meč v rukah ńegoveh haharov. Strel 4. |
| samohodec | m |
| samohot | adv. isto što hotomce. Oni ki bi mogli decu svoju dobro hraniti i koiti ter jošče samohot ju vtaplaju. Šim prod 63. |
| samohoten | adj. (pl. L f. samohotneh) dobrovoljan, svojevoljan. [Ńu] kot k sebi vu samohotneh mukah spodobnu nemilo razmercvarjen agnec Ježuš sebi zaručenu z slastjum … veseļa napaja. Nadaž 85. |
| samohotno | adv. od adj. samohoten; isto što hotomce. B (s. v. abdico 3. … dole polažem samohotno ili z dobre voļe čast; bludim 5. … bludim … falim … grešim navlast … hotonce ili samohotno). |
