Rječnik hrvatskoga kajkavskoga književnog jezika

m (sg. N sapun, G -a) etim. v. sopun.
1. isto što sopun. B (s. v.  sopun … sapun s naznakom da je dalm. ). .
2. sapunica. Srebrene pene puna, z grofovskeg straduna, zelena kak luna (balon od sapuna) zvonela kak zvono blondina je Fortuna. Krl 131.

m (pl. D sapunarom) etim. v. sopun; isto što sopunar. Tergovinu … terjati … sapunarom pravica slobodna ostane. VZA 10, 131.

adj. koji se odnosi na sapunar; koji nastaje od sapuna. Obernuti se mogu slaba razmočena goruča alkalia, lug prosti dervenski ali sapunarski. Nar besn 54.

f (sg. N sara, pl. NA -e, L -ah) mađ. szár; gornji dio čizme oko nožnoga lista. Jeden par … velikeh muškeh čižmih … ako čižmar svoje stare sare dal bi … R. 2 kr. 30 (cjenik).Limit 3. Najenkrat vudri [tancar] z rukami po sarah, zahušne. Građa 8, 418. fig. A spod trave mehke cvrčka sara žula, pak peva popevke. Pav pop 19.

adj. v. srabliv.

m pl. (pl. N Saraceni, G -ov, D -om) pov. jedno od semitskih plemena na Sinaju u doba rimske i bizantske vladavine; naziv za Arape i islamizirane narode Sredozemlja u srednjemu vijeku. Spravišče včineno be … za osloboğenje zemle hjerožolemske, ku zemļu jesu Saraceni ladali vezda. Vram kron 35. Kraļ Jakop onoga imena pervi … poklam bi bil tri kraļestva Saracenom otel, včinil je okol dve jezer cirkvi načiniti. Habd zerc 484. Ti … poznaš mene i moje proti Turcem Saracenom odurjavańe. Ja sem Saracenom na sramot ovoga grada zezidal. Zriń 9.

adj. (sg. G m. saracenskoga) koji se odnosi na Saracene; usp. saracunski. Kasilda dev. (kči saracenskoga kr.) 19. apr.. St kol (1866) 51.

adj. (pl. L f. saracunskih) isto što saracenski. Prešastja vremene ne bude v pravicah oneh ļudi koteri su v nepriatelskih rukah, v turskih, totarskih, saracunskih ili v drugih neviernih. Perg 77.

n v. srce.

f v. srda.