Rječnik hrvatskoga kajkavskoga književnog jezika

m (sg. I sekerom) etim. v. sečer; isto što cukor 1. Bogateši jemlu vugodnešega napitka (lemonadu) iz friške vode z sekerom iliti cukerom i sokom lemonske jabuke. Pom 28.

f (sg. N sekira, G -e, D -e, -i, A -u, -o, I -um, -jo, pl. N -e, G sekir, A -e, L -ah, I -ami) usp. sikira.
1. alat s teškom metalnom oštricom na vrhu i dugom ručkom koji se uglavnom koristi za sječenje i cijepanje drva, sjekira. H (s. v.  sekira, sekira na dve strane oštra, sekira naravnica), B (s. v.  aciaeris … sekira medena koju su bolvanski popi imali pri aldoveh, axinomantia … šatreńe i prišestneh pripovedańe po sekirah, bipennis … darda široka a na obedve strane oštra … dvojpernica sekira … obestranica sekira, caudicalis … velika sekira … naravnica … pila … hoblič … kemi se stebla … peńi seku … pile, centrum 2. … herga tverda vu drevu ka pači sekire … spodobno nahaja se vu pečine ko kvari oceli, dolabra 2. … velika sekira ili srot kojem se meso seče, hama … ogńena sekira … žerjavnik, respuo … drevo ne podaje se sekire … odbia sekiru, rustarius … ternosečni … kot ternosečni koser … sekira … vse kaj terńe i kupińe seči more, securis … sekira … z sekirum glavu odseči; sekira 2. … sekira na dve strane oštra, šatreńe 6. … šatreńe z sekirami i ostalem orudjem), J (s. v.  securis … sekira), P (s. v.  covinus … kola taborska bojna i po osih … rudu … platnicah … oboružana kosami … sekirami … dardami … starim Angliancem navadna 427). Sekira na koren dreva je položena. Vram post A, 177. Sekiru mu je v ruke dala i na dervišče vun speļala da bi je … cepal. Habd zerc 178. [Sveti Matiaš] za veru ku je nazveščal … podal je glavu svoju pod kervoločnu sekiru. Švag I, 234. Prijel je [muž] … sekiru i ovu nezahvalnu kaču je na jezero komadov zesekel. Krist bas 8.
2. vrsta sjekire kojom se ravna drvo, tesla, bradva. H (s. v.  sekira širočka), B (s. v.  ascia … hoblič … tesla … sekira kojum se ravna drevo … širočka), J (s. v.  ascia … širočka … tesača … širovka sekira). Tretji vu telu čisto zvit, a četerti od širočke sekire na nogi nemilostivno na smert rańen kak su blagoslov prijeli od svetca Božjega, taki vse nevoļe prosti jesu ostali. Gašp III, 733.
3. izr. opala mu je ~ v med v. med.

f (sg. N sekirica, A -u, pl. N -e, D -am, I -ami) dem. od sekira. H (s. v.   sekirica),  B (s. v.  securicula 2. … sekirica; bradvica … sekirica), J (s. v.  securicula … sekirica … balta), P (s. v.  ad securis dolabrata … sekirica za gladeńe vezih kade se roženice … grede zapińaju 791). Pijani muži kihačami, sekiricami z motikami se nagańaju. Habd ad 868. [On] sekiricu sobum donešenu iz one pečine hiti vu jednu dolicu. Gašp IV, 235.

f bot. u svezi ~ trava biljka u obliku sjekire;(možda)sikavica,Carduus marianum. B (s. v.  pelicinus … sekiričica trava).

m onaj koji nosi sjekiru; usp. sekironosec. J (s. v.  securifer … sekironos).

m (sg. N sekironosec, G, -sca) isto što sekironos. B (s. v.  securifer … sekironosec … sekironosca;  sekironosec).

m (pl. N Sekli) mađ. Székely; zajednica Mađara u istočnoj Transilvaniji, Sikuli, Sekelji. Sekli su jerdelski plemeniti koteri su ostanek Vugrov koteri su iz Scitie bili prišli. Perg 198.

adj. (sg. N m. sekliev) koji se odnosi na zemlju ugarske krune s posebnim državnopravnim položajem koja se nalazila na istočnoj granici, danas je dio Rumunjske, sekeljski, sikulski (mađ. Székely ). To je to toga orsaga nadorišpan, kraliev i orsaški sudec Dalmacie, horvacki i slovienski ban, erdelski vojvoda i sekliev špan, zevrininski ban. Perg 88.

(se) pf. (inf. seknuti, seknuti se, imp. sg. 2. sekni).
I. 
1. obrisati nos, ispuhnuti nos; usp. seknuti II. Seknuti … schnäuzen. W 45.
2. fig. ugasiti svijeću puhanjem. B (s. v.  candela … ogorek … zgorek sveče … velimo šmerkeļ sveče kajti i velimo sekni sveču kak da bi sveča bila nos).
II. refl. ~ se isto što seknuti I. 1. Ako je potrebno hraknuti, ali se seknuti, tak se z rubcem zakriven na stran oberni. Mul šk 495.

adv. (za)sjeći jednim udarcem, mahom, sječimice, oštrimice; usp. sekuč. B (s. v.  caesim … sekom), J (s. v.  caesim … sekom … sekuč).