Rječnik hrvatskoga kajkavskoga književnog jezika

f (pl. A semeńače) biljka koja ima sjeme. Vekša stran orsaga našega kukuruzu seje … semeńače konopļe mešaju. St kol (1866) 122.

n pl. t. (G semeń, semeńa, D -am, A semeńe, I -em) zb. im. od seme.
1. sjemenje. B (s. v.  discretus 2. … semeńa razlučena, sesama … fela semeńa z kojega se oļe preša za kotrigov mast; otrušen … veli se osobito od zerńa … semeńa), P (s. v.  sal condimentarius … sol zmešana začimbom dragom i semeńem dobrodišečem za tek jestvinam vučiniti 141). [Zerno muštarde] je od vseh semeń najmejnše. Matak I, 254. Dobro bi bilo vse semeńe … pod brazdu sejati, drugač vu zimi od preobilneh povodńih zagnije istuhteno. St kol (1866) 101.
2. potomstvo. Abrahamu su včińena obečańa i ńegovomu semenu: (on ne veli) i semeńam (kak da bi govoril) kakti od vnogeh. Ev 154.

adj. samo u svezi ~ igrač v. igrač.

m lat. semicolon; pravop. točka sa zarezom. Čerkńa z piknicum iliti semikolon (;) postavļa se. Pravop (1779) 40.

m isto što seminarijum (i ista etim.). Početak [zapisa] glasi ovako: Dokonček vakaciih i put u seminar. Građa 8, 401.

m (sg. NV seminarium, L -u) lat. seminarium; vjerska škola; bogoslovija; usp. seminar. Vu Požege … je … za slavonsku decu seminarium podigńen. VDA 11, 240. Plačite ga vi o kloštri, o špitali i seminarium! Luc prod 8.

adj. (sg. N f. seminariumska) koji se odnosi na seminarijum. Prek Save ńegove neveste mati, Jela je je ime, kmetica seminariumska. VZA 5, 107.

adj. (sg. G m. seminarskoga) koji se odnosi na seminar. [Pajdašica je] Petra seminarskoga hižara žena Mara. Starine 25, 39.

n (sg. NA seminišče, L -u) isto što otkojilišče. Seminišče ili odkojilišče navučitelov sada takaj vu našoj ļubļeni domovini je vpeļano. Danica (1848) 120.

pf. (sg. pridj. akt. sg. m. semļel) pretvoriti zrnje u brašno, samljeti. [Hajdino] sem im semļel na prišesno leto. VDA 11, 171.