Rječnik hrvatskoga kajkavskoga književnog jezika

adj. (pl. N f. ğumborļive) etim. v. ğumboreti; koji mnogo cvrkuće (o pticama).Ğumborļive ptice na latju sediju. Krizm osm 349.

n (sg. I ğumbureńem) gl. im. od ğumbureti; isto što ğumboreńe. Prodekajučega vu Alvianu … bantuvale [jesu] z ğumbureńem svojem lastovice Ferenca. Gašp IV, 67.

impf. (prez. pl. 3. ğumbure; pridj. akt. pl. f. ğumburele) isto što ğumboreti (i ista etim.). Ğumburele jesu … ptičice vu komorici postavļene, čisto zgovarjajuč amor, amor. Gašp IV, 401.

m (sg. N ğunğ, G -a, A ğunğ, -a, L -u, I -em, -om, pl. N -i, G -ev, A -e) mađ. gyöngy.
1. 
a. isto što biser 1; usp. ğung. H (s. v. ), B (s. v.  bacca, berberi, concha, conchon, elenchus, exaluminatus, gemma, gemmifer, lapillus, linea, margarita, margaritifer, mya, perla, unio; biser, ğunğ, ğunğeni, oštriga… oštriga ka žuti ğung ima vu sebe), J (s. v.  clenodium, gemma, margarita, stalagmia, unio), X (s. v.   mare).  Ne treba ğunğ i biser ali margarite pred svińe metati, ar ga nogami potepčeju. Vram post B, 218 a. Lolia Paulina … vsagdašńem skoro goščeńu, šmaragdi, … zernastim ğunğem tak je glavu cifrala … da preceńeno je bilo vse ono kameńe i ğunğ … deset sto jezer … talerov. Habd ad 264. Vrata jesu iz bisera iliti ğunğa beloga. Matak I, 373. Ğunğ je ona okrugla, ali vuglasta, tverda i svetlobela jederka, koja z dragem kameńem jednako se preštimava. Krizm raj 208.
b. u svezi ğunğa gńezdo zool. isto što ğunğaz. B (s. v.   berberi).
2. dragi kamen. B (s. v.  baroptenus … ğunğ čërne farbe … čerlene i bele piknice po sebe imajuči, gemma, gemmarium, gemmeus, gemmosus, lapillus).
3. fig. što vrijedno, skupocjeno poput bisera. Ježuš, ğunğ predragi, smiluj se nam. Kraj 416. Mudrost je on dragi ğunğ kojega da kupi tergovec vsa svoja prodaje. Krist žit I, 262.

adj. (f. đunđanosna) etim. v. ğunğ; isto što ğunğonosen; fig. Mi nedamo jezika kaj v Lukavcu i v Mlaki kak đemant blisiče naša đunđanosna reč. Krl 33.

m (sg. N ğunğar, G -a) etim. v. ğunğ; onaj koji obrađuje biser ili dragi kamen; draguljar; usp. bisernik 1. J (s. v.  gemmarius, margaritarius). Na zmožnost: ğunğar iliti dragokamenar, zlatar, zlatoobdelavec … zidozastorec, koj z osebujnemi sagi zide zastira. Čt kn 129. Vnogo boļe bi bilo da je došla [lepa stvar] vu ruke kojega ğunğara, on bi se z ńum pomogel. Krist bas 1.

m etim. v. ğunğ; isto što ğunğaz. B (s. v.  mater, unio).

adj. (sg. L f. gjungjastej) etim. v. ğunğ; isto što ğunğen 2. V … gjungjastej Sikstini … pili buju z Bogom. Krl (1956) 16.

m (sg. N ğunğaz, I -om) etim. v. ğunğ; zool. školjka bisernica. Meleagrina margaritifera; usp. berberin 2, bisernica, bisernik 2, ğunğas, ğunğen 3, ğunğena mati s. v. mati¹. B (s. v.  pectunculus, pelagicus). Na drugom foliušu ja čtem široko i gluboko morje, ze vsemi ribami, ğunğazom i dragem ğunğem koja vu ńem rastu. Zagr V, 2.

adj. etim. v. ğunğ; isto što ğunğen. B (s. v.   perlatus).